Dogodilo se – jun


  • 9. 6. 68. Rimski car Neron izvršio je samoubistvo pošto ga je Senat proglasio neprijateljem naroda i osudio na smrt.
  • 8. 6. 632. Umro je osnivač islama Abul Kasim Muhamed.
  • 17. 6. 1397. Danska kraljica Margareta I objedinila je pod jednu krunu Dansku, Švedsku i Norvešku.
  • 24. 6. 1497. Džon Kabot, mletački moreplovac u engleskoj službi, otkrio je Kanadu i proglasio Severnu Ameriku posedom Velike Britanije.
  • 20. 6. 1597. Umro je holandski polarni istraživač Vilem Barenc dok je pokušavao da nađe severoistočni pomorski prolaz iz Evrope u Ameriku. Po njemu je dobilo naziv Barencovo more na severu Evrope.
  • 10. 6. 1610. Prvi holandski doseljenici iskrcali su se na ostrvo Menhetn, sada centralni deo Njujorka. Holanđani su 1626. za nekoliko bala tkanine i jeftinu bižuteriju otkupili ostrvo od Indijanaca i na njegovom južnom delu podigli naselje Novi Amsterdam. U septembru 1664. Englezi su zauzeli Novi Amsterdam, koji je potom nazvan Njujork, u čast vojvode od Jorka, budućeg engleskog kralja Džejmsa II.
  • 19. 6. 1623. Rođen je francuski matematičar, fizičar i filozof Blez Paskal. Konstruisao je jedan od prvih kalkulatora i znatno doprineo razvoju matematičkih teorija, posebno teorije verovatnoće.
  • 12. 6. 1667. Žan Batist Deni, lekar Luja XIV, izveo je prvu uspešnu transfuziju krvi petnaestogodišnjem dečaku, upotrebljavajući krv ovce.
  • 12. 6. 1683. Više od 250 000 turskih vojnika otpočelo je drugu opsadu Beča. Nakon dva meseca opsadnog stanja, snage poljskog kralja Jana III Sobjeskog razbile su Turke, što je sprečilo njihovo dalje širenje u Evropi.
  • 5. 6. 1723. Rođen je škotski ekonomista i filozof Adam Smit, uz Dejvida Rikarda najpoznatiji predstavnik engleske klasične političke ekonomije (značajnija dela: Bogatstvo narodaTeorija moralnih osećanja).
  • 15. 6. 1752. Bendžamin Frenklin je izveo eksperiment sa papirnim zmajem tokom nevremena u Filadelfiji, da bi dokazao da su munje električna pražnjenja.
  • 14. 6. 1777. Kongres SAD prihvatio je zastavu „zvezda i pruga” kao zvanično državno znamenje.
  • 9. 6. 1781. Rođen je engleski inženjer i pronalazač Džordž Stivenson, „otac” železnice, koji je 1814. konstruisao prvu upotrebljivu parnu lokomotivu.
  • 4. 6. 1783. Francuski pronalazači braća Žak Etjen i Žozef Mišel Mongolfje prvi put su javno demonstrirali letenje balonom napunjenim zagrejanim vazduhom.
  • 10. 6. 1793. U Parizu je otvoren prvi javni zoološki vrt – Žarden de Plant.
  • 24. 6. 1798. Turci su u Beogradskoj tvrđavi pogubili grčkog pisca i patriotu Fereosa Konstantinosa Rigasa, poznatog kao Riga od Fere, koji je pod uticajem Francuske revolucije počeo pripreme za oslobađanje Grčke od Turaka. Zbog delovanja među grčkim iseljenicima, Austrijanci su ga uhapsili u Trstu i predali Turcima.
  • 6. 6. 1799. Rođen je ruski pisac Aleksandar Sergejevič Puškin, začetnik ruskog realizma, jedan od najvećih liričara svetske književnosti. Umro je u 38. godini od rana zadobijenih u dvoboju sa jednim francuskim avanturistom.
  • 14. 6. 1800. Pobedom francuskih trupa nad austrijskom vojskom u bici kod Marenga, Napoleon Bonaparta je ponovo osvojio Italiju.
  • 8. 6. 1810. Rođen je nemački kompozitor Robert Šuman, jedan od najznačajnijih i najuticajnijih predstavnika muzičkog romantizma.
  • 14. 6. 1811. Rođena je američka književnica Herijet Elizabet Bičer Stou, borac za ženska prava i oslobađanje crnih robova, autorka romana Čiča Tomina koliba.
  • 18. 6. 1812. Kongres SAD usvojio je deklaraciju o objavi rata Velikoj Britaniji zbog nametnutih trgovinskih ograničenja.
  • 21. 6. 1813. U bici kod Vitorije, britanska vojska pod vođstvom Artura Velzlija, budućeg vojvode od Velingtona, porazila je snage Napoleonovog brata Žozefa, kralja Španije. Time je okončana francuska vladavina u Španiji.
  • 18. 6. 1815. Udružene britanske i pruske trupe, pod komandom britanskog vojskovođe Artura Velzlija, vojvode od Velingtona, i pruskog feldmaršala Gebharda fon Blihera, potukle su vojsku francuskog cara Napoleona I Bonaparte u bici kod Vaterloa u Belgiji. Četiri dana kasnije, Napoleon je po drugi put abdicirao, a potom je odveden na ostrvo Sveta Jelena.
  • 17. 6. 1818. Rođen je francuski kompozitor Šarl Guno, sa Kamijem Sen-Sansom glavni predstavnik klasicizma u francuskoj muzici XIX veka. Operama Faust i Romeo i Julija suprotstavio se italijanskom operskom stilu.
  • 24. 6. 1821. Južnoamerički vojskovođa i državnik Simon Bolivar potukao je Špance u bici kod Karaboboa i izvojevao nezavisnost Venecuele.
  • 16. 6. 1826. Nakon što je ugušio pobunu janičara, turski sultan Mahmud II ukinuo je taj vojni red i uveo nizam (redovna vojska). Janičare je 1363. od otete i poturčene dece hrišćanskih podanika osnovao sultan Murat I.
  • 22. 6. 1826. Na inicijativu južnoameričkog revolucionara i državnika Simona Bolivara, u Panami (koja je tada bila u sastavu Kolumbije) održan je Panamerički kongres radi ujedinjenja latinoameričkih država. Pokušaj nije uspeo, zato što su te zemlje, tek oslobođene od španskih i portugalskih kolonijalnih vlasti, imale suprotne političke i ekonomske interese.
  • 10. 6. 1832. Rođen je nemački inženjer Nikolaus August Oto, koji je 1861. napravio prvi benzinski motor, a 1876. izumeo četvorotaktni motor sa unutrašnjim sagorevanjem.
  • 15. 6. 1843. Rođen je norveški kompozitor, pijanista i dirigent Edvard Hagerup Grig. Stvarao je nadahnut nacionalnim folklorom, a posebno je značajan njegov doprinos razvoju postromantičarske harmonije.
  • 26. 6. 1843. Hongkong je proglašen britanskom kraljevskom kolonijom, sa Henrijem Potindžerom kao prvim guvernerom.
  • 26. 6. 1858. Potpisivanjem mirovnog ugovora u Tjencinu završen je britansko-kineski rat. Kina je posle poraza bila prinuđena da otvori svoje luke za evropsku trgovinu, dozvoli strancima kretanje po celoj zemlji i legalizuje uvoz opijuma.
  • 30. 6. 1859. Čarls Blondin je pred 25 000 gledalaca preko konopca razapetog iznad Nijagarinih vodopada prešao iz SAD u Kanadu.
  • 7. 6. 1861. U Nju Orleansu, SAD, izvedena je prva predstava striptiza u kojoj se jedna balerina svlačila uz oskudno osvetljenje.
  • 19. 6. 1862. Američki kongres je zabranio ropstvo na teritoriji SAD.
  • 25. 6. 1867. Amerikanac Lisjen Smit patentirao je bodljikavu žicu.
  • 28. 6. 1867. Rođen je italijanski pisac i dramaturg Luiđi Pirandelo, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1934. godine, jedan od najznačajnijih dramskih pisaca XX veka. U pripovetkama, romanima i dramama prožetim osobenim, tragičnim humorom, izneo je ideje o iluzornosti realnog života i realnosti subjektivnih iluzija.
  • 25. 6. 1876. U bici kod Litl Bighorna indijansko pleme Sijuks, pod komandom poglavice Ludog Konja, pobedilo je jedinicu Sedme konjičke divizije generala Džordža Armstronga Kastera, koji je poginuo zajedno sa svim vojnicima te jedinice.
  • 29. 6. 1877. Rođen je pisac i političar Petar Kočić, autor satira Jazavac pred sudom i Sudanija, jedan od najistaknutijih srpskih realista, nacionalni borac protiv austrougarske okupacije Bosne i Hercegovine.
  • 1. 6. 1880. U Nju Hejvnu, SAD, u zgradi Jejl banke instalirana je prva javna telefonska kabina na svetu.
  • 19. 6. 1885. Rođen je srpski kompozitor i dirigent Stevan Hristić, član Srpske akademije nauka i umetnosti, jedan od osnivača Muzičke akademije u Beogradu, šef Beogradske filharmonije, direktor Opere u Beogradu i prvi predsednik Saveza kompozitora Jugoslavije.
  • 29. 6. 1886. Rođen je francuski državnik i finansijski stručnjak Rober Šuman, tvorac „Šumanovog plana” 1950. godine, na osnovu kojeg su 1952. Belgija, Holandija, Luksemburg, Zapadna Nemačka, Italija i Francuska stvorili Evropsku zajednicu za ugalj i čelik, preteču Evropske unije.
  • 26. 6. 1892. Rođena je američka književnica Perl Bak, dobitnica Nobelove nagrade za književnost 1938. godine. Autorka je serije dela iz života Kine, gde je odrasla kao kćerka misionara.
  • 23. 6. 1894. Rođen je engleski kralj Edvard VIII, koji je na presto stupio 1936. i iste godine abdicirao u korist brata Džordža VI, da bi se mogao oženiti Amerikankom Volis Simpson.
  • 5. 6. 1898. Rođen je španski pesnik, dramaturg i pozorišni reditelj Federiko Garsija Lorka, jedan od najvećih liričara XX veka. Pisao je duboko samosvojnim jezikom po formi bliskom nadrealističkom maniru.
  • 9. 6. 1898. Potpisan je sporazum kojim je Kina ustupila Velikoj Britaniji Hongkong na 99 godina.
  • 22. 6. 1898. Rođen je nemački pisac Erih Marija Remark, koji se proslavio antiratnim romanom Na zapadu ništa novo (1929), u kojem je predočio besmisao ljudske klanice Prvog svetskog rata.
  • 13. 6. 1900. U Kini je počeo Bokserski ustanak, pobuna seljaka i gradske sirotinje protiv stranih sila i njihovog uticaja u Kini. Ustanak su u septembru 1901. ugušile evropske sile, Japan i SAD.
  • 29. 6. 1900. Rođen je francuski pisac Antoan de Sen Egziperi, autor novele Mali princ (1943), jedne od najlepših dečjih knjiga u svetskoj književnosti.
  • 6. 6. 1901. Rođen je indonežanski državnik Ahmed Sukarno, prvi predsednik Indonezije posle sticanja njene nezavisnosti od Holandije, jedan od lidera Pokreta nesvrstanih.
  • 28. 6. 1902. SAD su od Francuske za 40 000 000 dolara kupile koncesiju za gradnju Panamskog kanala.
  • 2. 6. 1904. Rođen je američki sportista i filmski glumac Džoni Vajsmiler, prvi čovek koji je preplivao 100 m za manje od jednog minuta (58,6 s). Osvojio je pet olimpijskih zlata (plivanje) i jednu bronzu (vaterpolo). Tumač je naslovne uloge u dvanaest filmova o Tarzanu, od 1932. do 1948. godine, rađenim prema romanima Edgara Rajsa Barouza.
  • 21. 6. 1905. Rođen je francuski pisac i filozof Žan Pol Sartr, jedan od tvoraca filozofije egzistencijalizma. U književnosti je zastupao tezu o potrebi „angažovane literature”. Godine 1964. odbio je Nobelovu nagradu za književnost.
  • 30. 6. 1908. U Tunguski, SSSR, dogodila se strahovita eksplozija u vazduhu koja je sravnila sa zemljom oko 2000 kvadratnih kilometara borove šume kod Tunguske reke u centralnom Sibiru. Nepotvrđeni dokazi nagoveštavaju da se meteoroid prečnika od 45 m do 90 m (ili, manje verovatno, kometa) raspao u atmosferi visoko iznad zemlje, stvorivši vatrenu loptu i udarni talas, ali ne i krater.
  • 28. 6. 1914. Gavrilo Princip, pripadnik organizacije Mlada Bosna, ubio je u Sarajevu austrougarskog nadvojvodu prestolonaslednika Franca Ferdinanda i njegovu ženu Sofiju. Austrougarska je iskoristila taj događaj da Srbiji postavi ultimatum, optužujući je, neosnovano, da stoji iza atentata. Pošto je Srbija odbacila ultimatum, Austrougarska joj je objavila rat i napala je, čime je otpočeo Prvi svetski rat.
  • 15. 6. 1919. Letom od Njufaundlenda do Irske, engleski piloti Artur Braun i Džon Olkok prvi su preleteli Atlantik.
  • 28. 6. 1919. Potpisan je Versajski mirovni ugovor između poražene Nemačke i Saveznika kojim je i formalno završen Prvi svetski rat.
  • 2. 6. 1924. Američki kongres priznao je državljanstvo svim preostalim Indijancima, starosedeocima na teritoriji na kojoj su stvorene SAD.
  • 17. 6. 1925. Potpisan je Ženevski protokol, kojim je zabranjena upotreba bojnih otrova u ratu. Protokol je potpisalo 29 zemalja.
  • 1. 6. 1926. Rođena je američka filmska glumica Norma Džin Mortenson, poznata kao Merilin Monro, jedan od najvećih simbola u istoriji filma. Holivudska filmska industrija od nje je stvorila mit. Okončala je život samoubistvom u avgustu 1962. godine.
  • 9. 6. 1928. Medicinski glasnik Britanske kraljevske akademije objavio je da je škotski mikrobiolog Aleksander Fleming pronašao prvi antibiotik – penicilin, izolovan iz gljive Penicillium notatum, koji može uspešno da uništava bakterije. Njegovo otkriće primenjeno je tek deset godina kasnije, kad su ga Hauard Flori i Ernst Čejn primenili kao prvi antibiotik. Fleming, Flori i Čejn podelili su 1945. Nobelovu nagradu za medicinu.
  • 14. 6. 1928. Rođen je argentinski revolucionar Ernesto Če Gevara, koji je postao simbol revolucionarnih težnji u Latinskoj Americi, ali i širom sveta.
  • 18. 6. 1918. Norveški polarni istraživač Rual Amundsen, prvi čovek koji je osvojio Južni pol, nestao je tokom leta avionom iznad Severnog ledenog okeana.
  • 12. 6. 1929. Rođena je Anelis Mari Frank, poznata kao Ana Frank, čiji je dnevnik postao simbol stradanja Jevreja u Drugom svetskom ratu.
  • 30. 6. 1934. Uz podršku vojnih krugova, vođa nacista Adolf Hitler, pod optužbom da su pripremali zaveru, naredio je likvidaciju nekoliko stotina svojih bliskih saradnika (taj događaj je poznat kao Noć dugih noževa).
  • 21. 6. 1935. Rođena je francuska književnica i scenaristkinja Fransoaz Kuare, poznata kao Fransoaz Sagan. Proslavila se svojim prvim romanom Dobar dan, tugo (1954), koji je štampan u milionskim tiražima.
  • 10. 6. 1940. Italija je ušla u Drugi svetski rat kao saveznik nacističke Nemačke, objavivši rat Francuskoj i Velikoj Britaniji.
  • 13. 6. 1943. U bici na Sutjesci u Drugom svetskom ratu poginuo je komandant Treće divizije i član Vrhovnog štaba NOVJ Sava Kovačević. Posthumno je proglašen za narodnog heroja.
  • 9. 6. 1945. Predsedništvo Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije (AVNOJ) donelo je Zakon o konfiskaciji imovine i izvršenju konfiskacije, na osnovu kojeg je država preuzela imovinu Trećeg rajha i državljana Jugoslavije koji su sarađivali sa okupatorom.
  • 21. 6. 1945. Japanske snage na ostrvu Okinava, koje je služilo kao poslednja odbrana Japana u Drugom svetskom ratu, predale su se američkim trupama.
  • 2. 6. 1946. Italijani su se na referendumu izjasnili za republikansko uređenje, odbacivši monarhiju. Savojska dinastija je prethodno izgubila popularnost pošto je decenijama podržavala Musollinijev režim, a time i poraz Italije u Drugom svetskom ratu i, kao posledicu, gubitak kolonijalnog carstva.
  • 2. 6. 1949. Arapska bliskoistočna država Transjordanija promenila je ime u Hašemitska Kraljevina Jordan.
  • 6. 6. 1949. Objavljena je knjiga Džordža Orvela (pravo ime Erik Artur Bler) „1984”, vizija sveta kojim vlada „Veliki brat”.
  • 25. 6. 1950. Napadom severnokorejskih snaga na Južnu Koreju počeo je Korejski rat, a svet se našao na ivici izbijanja trećeg svetskog rata.
  • 18. 6. 1953. Proglašena je Republika Egipat, a za predsednika je izabran general Muhamed Nagib, vođa pobune kojom je 1952. sa vlasti zbačen kralj Faruk I.
  • 19. 6. 1953. Džulijus i Etel Rozenberg, osuđeni za špijunažu u korist Sovjetskog Saveza, pogubljeni su na električnoj stolici u američkom zatvoru Sing-Sing.
  • 27. 6. 1954. U Obninsku, blizu Moskve, puštena je u rad prva nuklearna elektrana na svetu.
  • 19. 6. 1961. Velika Britanija je dala nezavisnost šeikatu Kuvajtu, koji je bio pod njenim protektoratom od 1899. godine.
  • 14. 6. 1962. U Parizu je osnovana Evropska organizacija za istraživanje svemira, prethodnica Evropske svemirske agencije.
  • 16. 6. 1963. Sovjetski Savez je lansirao vasionski brod „Vastok 6” sa prvom ženom kosmonautom Valentinom Tereškovom.
  • 3. 6. 1965. Američki astronaut Edvard Vajt izašao je iz vasionskog broda „Džemini 4”, koji je kružio oko Zemlje, i tako postao prvi Amerikanac koji je „šetao” svemirom.
  • 27. 6. 1967. U filijali banke Barclays, na severu Londona, pušten je u rad prvi bankomat.
  • 5. 6. 1968. Palestinac Sirhan Sirhan je u atentatu u Los Anđelesu smrtno ranio američkog senatora Roberta Kenedija, koji je umro narednog dana.
  • 30. 6. 1974. Ruski baletski igrač Mihail Barišnjikov emigrirao je iz Sovjetskog Saveza tokom kanadske turneje ansambla baleta Boljšog teatra.
  • 25. 6. 1975. Afrička država Mozambik (Portugalska Istočna Afrika) stekla je nezavisnost posle 477 godina kolonijalne zavisnosti od Portugalije.
  • 27. 6. 1977. Afrička država Džibuti stekla je nezavisnost posle 117 godina francuske vladavine.
  • 20. 6. 1991. Nemačka skupština je tesnom većinom izglasala da prestonicu treba premestiti iz Bona, koji je bio glavni grad Zapadne Nemačke, u Berlin.
  • 25. 6. 1991. Poslednje sovjetske jedinice stacionirane u Čehoslovačkoj napustile su tu zemlju, 23 godine posle vojne intervencije Varšavskog pakta kojom je oborena vlast reformističkog rukovodstva pod vođstvom Aleksandra Dupčeka.
  • 25. 6. 1991. Slovenija i Hrvatska su, suprotno Ustavu SFRJ, jednostrano proglasile nezavisnost od jugoslovenske federacije. Pokazalo se da je to značilo uvod u građanski rat, za šta ogromnu odgovornost, zbog povlađivanja secesionističkim težnjama, snose i vodeće zapadne zemlje, u prvom redu SAD i Nemačka. Prva država koja je priznala secesiju bio je Vatikan.
  • 15. 6. 1992. Parlament Japana je, prvi put od Drugog svetskog rata, odobrio angažovanje vojnika u inostranstvu.
  • 15. 6. 1994. Izrael i Vatikan uspostavili su pune diplomatske odnose, posle istorijskog dogovora o međusobnom priznanju.
  • 20. 6. 2009. U Atini je otvoren velelepan Muzej Akropolja, u kojem je izloženo više od 4000 antikviteta izuzetne istorijske i kulturne vrednosti.
  • 24. 6. 2016. Britanski premijer Dejvid Kameron podneo je ostavku nakon što su građani na referendumu odlučili da Velika Britanija izađe iz Evropske unije.