Kada se u jednoj reči dva suglasnika različita po zvučnosti nađu jedan pored drugog, tada se oni izjednačavaju i to uvek prvi prema drugom (zvučnost prvog u grupi uslovljena je zvučnošću drugog). Kada se zvučni suglasnik nađe ispred bezvučnog postaje bezvučan, i obrnuto, kada se bezvučni suglasnik nađe ispred zvučnog postaje i sam zvučan.
Suglasnici se prema zvučnosti dele na:
1. zvučne: b, g, d, đ, ž, z, dž;
2. bezvučne: p, k, t, ć, š, s, č, f, h, c.
Zvučni su i svi sonanti, ali oni ne učestvuju u toj glasovnoj promeni.
Prvi suglasnik menja se po zvučnosti u određeni suglasnik, a ne u bilo koji. Postoji sedam suglasničkih parova po zvučnosti: b–p, g–k, d–t, đ–ć, ž–š, z–s, dž–č. Bezvučni suglasnici f, h i c nemaju zvučne parnjake.
Promena zvučnog suglasnika u bezvučni naziva se obezvučavanje:
1. b u p:
• gibak – gipka
• hleb – hlepčić
• kobac – kopci
• ljubak – ljupka
• Šabac – Šapčanin
• ždrebac – ždrepci
2. g u k:
• beg – bekstvo
• drugačiji – drukčiji
3. d u t:
• gladak – glatka
• od+kriti – otkriti
• pod+pritisak – potpritisak
• pred+čas – pretčas
• predak – pretka
• sladak – slatka
4. đ u ć:
• naleđ+ke – nalećke
• smeđ – smećkast
5. ž u š:
• beležiti – beleška
• držati – drška
• težak – teška
6. z u s:
• bez+konačan – beskonačan
• blizak – bliska
• drzak – drska
• iz+pisati – ispisati
• nizak – niska
• raz+podeliti – raspodeliti
7. dž u č:
• Kembridž – kembrički
Promena bezvučnog suglasnika u zvučni naziva se ozvučavanje:
1. p u b:
• ćevap – ćevabdžinica
• top – tobdžija
2. k u g:
• burek – buregdžija
• svak+dašnji – svagdašnji
3. t u d:
• kositi – kosidba
• ploviti – plovidba
• primetiti – primedba
• svat – svadba
4. š u ž:
• društvo – družba
5. s u z:
• s+bogom – zbogom
• s+družiti – združiti
• tast – tazbina
6. č u dž:
• poručiti – porudžbenica
• svedočiti – svedodžba
• vrač – vradžbina
Bezvučni suglasnici f, h i c nemaju zvučne parnjake. Sticajem (tvorbenih) okolnosti u strukturi reči srpskog jezika praktično nema pozicija u kojima bi trebalo ti suglasnici da se jednače kao prvi u suglasničkoj grupi. Međutim, kada se nalaze na drugom mestu, utiču na promenu zvučnih suglasnika ispred sebe, npr.:
• raz+cvetati – rascvetati
• raz+formirati – rasformirati
• raz+hladiti – rashladiti
Odstupanja od jednačenja suglasnika po zvučnosti
Ta glasovna promena u govoru se uvek vrši, ali postoje slučajevi kada se u pisanju ne beleži:
1. kada se zvučno d nađe ispred bezvučnog s ili š, npr.: odstojanje, podsvest, predsoblje, srodstvo, odšetati, odštampati, podšiti, predškolski;
2. kada se zvučno đ nađe ispred bezvučnog s, npr.: vođstvo, ljuboviđski (prema Ljuboviđa);
3. u nekim novijim izvedenim rečima sa prefiksima (tako se izbegava uspostavljanje udvojenog suglasnika; uprošćavanjem bi značenje moglo biti nejasno), npr.: podtačka, podtekst, predtakmičenje, subpolaran;
4. u rečima stranog porekla, npr.: dragstor, gangster, jurisdikcija, nokdaun, štrajkbreher;
5. u nekim vlastitim imenicama stranog porekla, npr.: Bangkok, Redford, Tbilisi, Vašington.