Ta glasovna promena vrši se prilikom promene oblika reči i prilikom građenja izvedenih reči. Jotovanje nastaje dvojako:
1. kada se nenepčani suglasnik nađe ispred glasa j, tada se oba slivaju u nov određeni prednjonepčani suglasnik, npr.:
• c + j = č (nicati – nic-je – niče)
• d + j = đ (mlad – mlad-ji – mlađi)
• g + j = ž (sneg – sneg-jni – snežni)
• h + j = š (mahati – mah-jem – mašem)
• k + j = č (jak – jak-ji – jači)
• l + j = lj (dalek – dal-ji – dalji)
• n + j = nj (grana – gran-je – granje)
• s + j = š (pisati – pis-jem – pišem)
• t + j = ć (prut – prut-je – pruće)
• z + j = ž (brz – brz-ji – brži)
2. kada se glas j nađe neposredno iza usnenih suglasnika (b, m, p, v), tada se menja samo j u lj, dok suglasnici ostaju neizmenjeni. U skupovima suglasnika bj, mj, pj i vj naknadno se dodaje epentetsko l da bi se izvršilo jotovanje, npr.:
• b + j = blj (debeo – deb-l-ji – deblji)
• m + j = mlj (grm – grm-l-je – grmlje)
• p + j = plj (snop – snop-l-je – snoplje)
• v + j = vlj (suv – suv-l-ji – suvlji)
Jotovanje se javlja prilikom komparacije prideva, konjugacije, deklinacije i tvorbe reči:
1. pri građenju komparativa prideva, npr.:
• brz – brži
• crn – crnji
• jak – jači
• tih – tiši
• tvrd – tvrđi
2. u obliku prezenta, npr.:
• glodati – glođem
• jahati – jašem
• mahati – mašem
• vezati – vežem
• vikati – vičem
• pisati – pišem
3. u obliku imperfekta, npr.:
• hraniti – hranjah
• maziti – mažah
• nositi – nošah
• paziti – pažah
• voleti – voljah
4. u obliku trpnog glagolskog prideva, npr.:
• hraniti – hranjen
• maziti – mažen
• nositi – nošen
• paziti – pažen
• voleti – voljen
5. u obliku instrumentala, npr.:
• glad – glađu
• pamet – pameću
• so – solju
6. pri tvorbi reči (najčešće kod zbirnih imenica), npr.:
• cvet – cveće
• grana – granje
• kamen – kamenje
• koren – korenje
• ostrvo – ostrvlje
• žbun – žbunje
Odstupanje od jotovanja
Ta glasovna promena ne vrši se kada reč gubi svoje značenje, npr.: izjaviti, klasje, nadjačati, razjediniti.