Jotovanje

 

Ta glasovna promena vrši se prilikom promene oblika reči i prilikom građenja izvedenih reči. Jotovanje nastaje dvojako:
1) kada se nenepčani suglasnik nađe ispred glasa j, tada se oba slivaju u nov određeni prednjonepčani suglasnik, na primer:
c + j = č (nicati – nic-je – niče)
d + j = đ (mlad – mlad-ji – mlađi)
g + j = ž (sneg – sneg-jni – snežni)
h + j = š (mahati – mah-jem – mašem)
k + j = č (jak – jak-ji – jači)
l + j = lj (dalek – dal-ji – dalji)
n + j = nj (grana – gran-je – granje)
s + j = š (pisati – pis-jem – pišem)
t + j = ć (prut – prut-je – pruće)
z + j = ž (brz – brz-ji – brži)

2) kada se glas j nađe neposredno iza usnenih suglasnika (b, m, p, v), tada se menja samo j u lj, dok suglasnici ostaju neizmenjeni. U skupovima suglasnika bj, mj, pj i vj naknadno se dodaje glas l (ta promena naziva se epentetsko ili umetnuto l) da bi se izvršilo jotovanje, na primer:
b + j = blj (debeo – deb-l-ji – deblji)
m + j = mlj (grm – grm-l-je – grmlje)
p + j = plj (snop – snop-l-je – snoplje)
v + j = vlj (suv – suv-l-ji – suvlji)

Jotovanje se javlja prilikom komparacije prideva, konjugacije, deklinacije i tvorbe reči:
1) pri građenju komparativa prideva:
• brz – brži
• crn – crnji
• jak – jači
• tih – tiši
• tvrd – tvrđi

2) u obliku prezenta:
• glodati – glođem
• jahati – jašem
• mahati – mašem
• vezati – vežem
• vikati – vičem
• pisati – pišem

3) u obliku imperfekta:
• hraniti – hranjah
• maziti – mažah
• nositi – nošah
• paziti – pažah
• voleti – voljah

4) u obliku trpnog glagolskog prideva:
• hraniti – hranjen
• maziti – mažen
• nositi – nošen
• paziti – pažen
• voleti – voljen

5) u obliku instrumentala:
• glad – glađu
• pamet – pameću
• so – solju

6) pri tvorbi reči (najčešće kod zbirnih imenica):
• cvet – cveće
• grana – granje
• kamen – kamenje
• koren – korenje
• ostrvo – ostrvlje
• žbun – žbunje

 

Odstupanje od jotovanja

Ta glasovna promena ne vrši se kada reč gubi svoje značenje, na primer: izjaviti, klasje, nadjačati, razjediniti.