Jotovanje

 

Ta glasovna promena vrši se prilikom promene oblika reči i prilikom građenja izvedenih reči. Jotovanje nastaje dvojako:

1) kada se nenepčani suglasnik nađe ispred glasa j, tada se oba slivaju u nov određeni prednjonepčani suglasnik, na primer:

c + j = č (nicati – nic-je – niče)

d + j = đ (mlad – mlad-ji – mlađi)

g + j = ž (sneg – sneg-jni – snežni)

h + j = š (mahati – mah-jem – mašem)

k + j = č (jak – jak-ji – jači)

l + j = lj (dalek – dal-ji – dalji)

n + j = nj (grana – gran-je – granje)

s + j = š (pisati – pis-jem – pišem)

t + j = ć (prut – prut-je – pruće)

z + j = ž (brz – brz-ji – brži)

2) kada se glas j nađe neposredno iza usnenih suglasnika (b, m, p, v), tada se menja samo j u lj, dok suglasnici ostaju neizmenjeni. U skupovima suglasnika bj, mj, pj i vj naknadno se dodaje glas l (ta promena naziva se epentetsko ili umetnuto l) da bi se izvršilo jotovanje, na primer:

b + j = blj (debeo – deb-l-ji – deblji)

m + j = mlj (grm – grm-l-je – grmlje)

p + j = plj (snop – snop-l-je – snoplje)

v + j = vlj (suv – suv-l-ji – suvlji)

Jotovanje se javlja prilikom komparacije prideva, konjugacije, deklinacije i tvorbe reči:

1) pri građenju komparativa prideva:

• brz – brži

• crn – crnji

• jak – jači

• tih – tiši

• tvrd – tvrđi

2) u obliku prezenta:

• glodati – glođem

• jahati – jašem

• mahati – mašem

• vezati – vežem

• vikati – vičem

• pisati – pišem

3) u obliku imperfekta:

• hraniti – hranjah

• maziti – mažah

• nositi – nošah

• paziti – pažah

• voleti – voljah

4) u obliku trpnog glagolskog prideva:

• hraniti – hranjen

• maziti – mažen

• nositi – nošen

• paziti – pažen

• voleti – voljen

5) u obliku instrumentala:

• glad – glađu

• pamet – pameću

• so – solju

6) pri tvorbi reči (najčešće kod zbirnih imenica):

• cvet – cveće

• grana – granje

• kamen – kamenje

• koren – korenje

• ostrvo – ostrvlje

• žbun – žbunje

 

Odstupanje od jotovanja

Ta glasovna promena se ne vrši kada reč gubi svoje značenje, na primer: izjaviti, katjon, klasje, nadjačati, razjediniti.