Disimilacija ili razjednačavanje glasova jeste zamena jednog, određenog glasa, drugim sličnim glasom. Vrši se u rečima koje sadrže u dva uzastopna sloga iste vokale – e ili o. Težnja je da dva ista vokala u jednoj reči ne ostanu isti, već da se onaj dalji u reči promeni. Javlja se u obliku instrumentala jednine imenica muškog roda sa dva nastavka, -em i -om, npr.:
• jež – ježom (ne ježem)
• kej – kejom (ne kejem)
• kelj – keljom (ne keljem)
• konj – konjem (ne konjom)
• kreč – krečom (ne krečem)
• kroj – krojem (ne krojom)
• mesec – mesecom (ne mesecem)
• nos – nosem (ne nosom)
• nož – nožem (ne nožom)
• sprej – sprejom (ne sprejem)
• zet – zetom (ne zetem)
Disimilacija samoglasnika javlja se i u množini većine tih imenica:
• kej – kejovi (ne kejevi)
• kelj – keljovi (ne keljevi)
• kroj – krojevi (ne krojovi)
• nos – nosevi (ne nosovi)
• nož – noževi (ne nožovi)
• sprej – sprejovi (ne sprejevi)
• zet – zetovi (ne zetevi)
Ali: jež – ježevi (ne ježovi).
Odstupanje od disimilacije samoglasnika
U određenim slučajevima dolazi do odstupanja od te glasovne promene:
1. u instrumentalu imenica koje se završavaju agentivnim sufiksom -telj, npr.:
• pokazatelj – pokazateljem
• prijatelj – prijateljem
• učitelj – učiteljem
2. u instrumentalu i u množini pojedinih imenica, npr.:
• bor – borom, borovi
• kos – kosom, kosovi
• tvor – tvorom, tvorovi