Disimilacija samoglasnika

 

Disimilacija ili razjednačavanje glasova jeste zamena jednog, određenog glasa, drugim sličnim glasom. Vrši se u rečima koje sadrže u dva uzastopna sloga iste vokale – e ili o. Težnja je da dva ista vokala u jednoj reči ne ostanu isti, već da se onaj dalji u reči promeni. Javlja se u obliku instrumentala jednine imenica muškog roda sa dva nastavka, -em i -om, na primer:

• jež – ježom (ne ježem)

• kej – kejom (ne kejem)

• kelj – keljom (ne keljem)

• konj – konjem (ne konjom)

• kreč – krečom (ne krečem)

• kroj – krojem (ne krojom)

• mesec – mesecom (ne mesecem)

• nos – nosem (ne nosom)

• nož – nožem (ne nožom)

• sprej – sprejom (ne sprejem)

• zet – zetom (ne zetem)

Disimilacija samoglasnika javlja se i u množini većine tih imenica:

• kej – kejovi (ne kejevi)

• kelj – keljovi (ne keljevi)

• kroj – krojevi (ne krojovi)

• nos – nosevi (ne nosovi)

• nož – noževi (ne nožovi)

• sprej – sprejovi (ne sprejevi)

• zet – zetovi (ne zetevi)

Ali: jež – ježevi (ne ježovi).

 

Odstupanje od disimilacije samoglasnika

U određenim slučajevima dolazi do odstupanja od te glasovne promene:

1) u instrumentalu imenica koje se završavaju agentivnim sufiksom -telj:

• pokazatelj – pokazateljem

• prijatelj – prijateljem

• učitelj – učiteljem

2) u instrumentalu i u množini pojedinih imenica:

• bor – borom, borovi

• kos – kosom, kosovi

• tvor – tvorom, tvorovi