Palatalizacija

 

Palatalizacija se sastoji u promeni zadnjonepčanih suglasnika k, g, h i, kod nekih imenica, suglasnika c i z u prednjonepčane suglasnike č, ž, š kada se nađu ispred vokala e, i ili nepostojanog a. Ta glasovna promena se u srpskoj filologiji ranije nazivala prva palatalizacija.

Palatalizacija se vrši:
1) u vokativu jednine ispred vokala e kada je nastavak za oblik:
• momak – momče
• vodnik – vodniče
• drug – druže
• vrag – vraže
• duh – duše
• siromah – siromaše

2) u glagolskim oblicima:
• ispeći – ispekoh – ispeke – ispeče
• moći – mogoh – mogete – možete
• reći – rekoh – rekohe – rekoše

3) u tvorbi reči:
• junak – junačina
• vuk – vučica
• beg – bežati
• drug – družina
• prah – prašina
• strah – strašljiv

4) ispred nepostojanog a:
• dah – dahak – dašak
• zrak – zrakak – zračak

5) promena glasova c i z u č i ž takođe spada u palatalizaciju, a vrši se:
a) u vokativu jednine imenica koje se završavaju konsonantom c ili z:
• jarac – jarče
• lovac – lovče
• Mesec – Meseče
• knez – kneže
• markiz – markiže
• vitez – viteže
b) u prisvojnim pridevima izvedenim od vlastitih ili zajedničkih imenica:
• drugarica – drugaričin
• Jovica – Jovičin
• kraljica – kraljičin
• Ljubica – Ljubičin
• Milica – Miličin
• Sunce – Sunčev

 

Odstupanje od palatalizacije

Ta glasovna promena ne vrši se kada reč gubi svoje značenje:
1) u oblicima imenica ispred nastavka -e: grade pruge (ne grade pruže), prate vojnike (ne prate vojniče);
2) u tvorbi pojedinih prisvojnih prideva sa nastavkom -in: bakin (ne bačin), kolegin (ne koležin), snahin (ne snašin);
3) u tvorbi prisvojnih prideva od imenica koje se završavaju na -čica (da bi se izbeglo udvajanje sloga či): devojčica – devojčicin (ne devojčičin), pevačica – pevačicin (ne pevačičin), prodavačica – prodavačicin (ne prodavačičin), seljančica – seljančicin (ne seljančičin);
4) kod prideva: dug – dugi, dugim, dugih, dugima; jak – jaki, jakim, jakih, jakima;
5) ispred nastavka -ica: kocka – kockica, mačka – mačkica, tačka – tačkica.