Sibilarizacija je glasovna promena u kojoj zadnjonepčani suglasnici k, g, h prelaze u zubne suglasnike c, z, s kada se nađu ispred vokala i, nastavka za oblik reči. Ta glasovna promena se u srpskoj filologiji ranije nazivala druga palatalizacija.
Sibilarizacija se vrši:
1. u nominativu i vokativu množine imenica muškog roda:
• izvidnik – izvidnici
• junak – junaci
• nalog – nalozi
• razlog – razlozi
• greh – gresi
• uspeh – uspesi
2. u dativu, instrumentalu i lokativu množine imenica muškog roda:
• izvidnik – izvidnicima
• oblak – oblacima
• nalog – nalozima
• kovčeg – kovčezima
• greh – gresima
• orah – orasima
3. u dativu i lokativu jednine imenica ženskog roda:
• devojka – devojci
• majka – majci
• knjiga – knjizi
• pruga – pruzi
• svrha – svrsi
4. u imperativu nekih glagola:
• leći – lezi
• pomagati – pomozi
• reći – reci
• seći – seci
Odstupanje od sibilarizacije
Sibilarizacija se ne vrši kada dolazi do teškog izgovaranja grupe konsonanata ili kada reč gubi svoje osnovno značenje:
1. u dativu i lokativu:
a) ličnih imena:
• Branka – Branki
• Danka – Danki
• Luka – Luki
• Olga – Olgi
• Zaga – Zagi
b) imenica koje se završavaju na -ga:
• aga – agi
• kolega – kolegi
• liga – ligi
• vaga – vagi
c) imenica koje sadrže suglasničke grupe ck, čk, ćk, zg, sh, tk:
• kocka – kocki
• igračka – igrački
• mačka – mački
• tačka – tački
• praćka – praćki
• voćka – voćki
• mazga – mazgi
• tezga – tezgi
• motka – motki
• patka – patki
2. u rečima odmila (hipokoristicima):
• baka – baki
• deka – deki
• seka – seki
• zeka – zeki
Dubleti u sibilarizaciji
U nekim slučajevima pravilna je upotreba i onih reči u kojima nije izvršena promena i onih reči u kojima jeste izvršena promena:
• arabeska – arabeski i arabesci
• bitka – bitki i bici
• epoha – epohi i eposi
• freska – freski i fresci
• humoreska – humoreski i humoresci
• kćerka – kćerki i kćerci
• maska – maski i masci
• pripovetka – pripovetki i pripoveci
• sluga – slugi i sluzi