Pokretni samoglasnici (fakultativne foneme) predstavljaju fonološku pojavu u nekim rečima da se izgovaraju i pišu sa samoglasnikom, ali i bez tog samoglasnika. Na završetku pojedinih reči može se neobavezno, bez promene u značenju, javiti samoglasnik a ili, ređe, samoglasnik e ili u. U književnom jeziku potpuno su ravnopravni dvojaki (ili čak trojaki) oblici pojedinih reči – njihovi oblici završavaju se različito (sa vokalima a, e, u ili bez njih), ali to ne utiče ni na značenje tih reči, niti na njihovu funkciju. Da li će se pokretni samoglasnici upotrebiti ili ne, zavisi samo od govornikovog osećanja za eufoniju, tj. za saglasnost glasova u akustičnom smislu.
Pokretni samoglasnici javljaju se kod sledećih reči:
1. prilozi za vreme:
• kad(a)
• nekad(a)
• nikad(a)
• sad(a)
• tad(a)
2. oblici genitiva ili akuzativa jednine od prideva:
• dobrog(a)
• domaćeg(a)
• hrabrog(a)
• mladog(a)
• velikog(a)
3. oblici genitiva ili akuzativa jednine od zamenica:
• kog(a)
• mog(a)
• našeg(a)
• svakog(a)
• tvog(a)
4. oblici genitiva ili akuzativa jednine od brojeva:
• jednog(a)
• drugog(a)
• sedmog(a)
• osmog(a)
• devetog(a)
5. oblici dativa ili lokativa jednine od prideva, kojima se može dodati e, odnosno u ako padeški nastavak glasi -em:
• dobrom(e)
• hrabrom(e)
• domaćem(u)
• tuđem(u)
6. oblici dativa ili lokativa jednine od zamenica, kojima se može dodati e, odnosno u ako padeški nastavak glasi -em:
• takvom(e)
• tvom(e)
• našem(u)
• vašem(u)
7. oblici dativa ili lokativa jednine od brojeva, kojima se može dodati e, odnosno u ako padeški nastavak glasi -em:
• drugom(e)
• šestom(e)
• devetom(e)
• trećem(u)
8. neki jednosložni oblici instrumentala jednine od zamenica:
• kim(e) (od ko)
• mnom(e) (od ja)
• njim(e) (od on)
• tim(e) (od taj)
9. oblici dativa, instrumentala i lokativa množine prideva, zamenica i brojeva, koji po pravilu dobijaju a kada im ne sledi imenica, npr.:
• Družim se sa dobrim ljudima, a ne sa lošima.
• Ovo se preporučuje svima.
• U jednim slučajevima uspeva, u drugima ne.