Ta glasovna promena vrši se kada se sonant l nađe na kraju sloga ili na kraju reči, i tada on prelazi u vokal o. Pojava se uočava poređenjem reči od iste osnove ili poređenjem različitih padežnih oblika jedne reči. Ta glasovna promena javila se u srpskom jeziku krajem XIV veka.
Promena l u o vrši se kod:
1. glagola – u obliku muškog roda jednine radnog glagolskog prideva (glas l zadržava se u nastavcima za ženski i srednji rod):
• držati – držao (od držal), držala, držalo
• hteti – hteo (od htel), htela, htelo
• igrati – igrao (od igral), igrala, igralo
• misliti – mislio (od mislil), mislila, mislilo
• pozvati – pozvao (od pozval), pozvala, pozvalo
2. imenica:
a) ako se imenica muškog ili ženskog roda u nominativu jednine završavala na -l, izvršena je promena u o:
• anđel – anđeo
• kotal – kotao
• misal – misao
• posal – posao
• ugal – ugao
U imenicama koje su se završavale na -ol, posle promene l u o izvršeno je i sažimanje vokala:
• bivol – bivoo – bivo
• sokol – sokoo – soko
• sol – soo – so
• stol – stoo – sto
• vol – voo – vo
b) ako imenica označava vršioca radnje, a nastala je dodavanjem nastavka -lac na glagolsku osnovu, dolazi do promene l u o u svim padežnim oblicima osim u nominativu jednine i genitivu množine:
• infinitiv: čitati, gledati, prevoditi, rukovoditi, stvarati
• nominativ jednine: čitalac, gledalac, prevodilac, rukovodilac, stvaralac
• genitiv množine: čitalaca, gledalaca, prevodilaca, rukovodilaca, stvaralaca
• nominativ množine: čitaoci, gledaoci, prevodioci, rukovodioci, stvaraoci
• genitiv jednine: čitaoca, gledaoca, prevodioca, rukovodioca, stvaraoca
c) tvorbe reči, u pojedinim izvedenicama:
• deliti – delba – deoba
• seliti – selba – seoba
• selo – selce – seoce
3. prideva – u nominativu jednine muškog roda (glas l se zadržava u ostalim rodnim i padežnim oblicima):
• ceo (od cel), cela, celo
• debeo (od debel), debela, debelo
• kiseo (od kisel), kisela, kiselo
• smeo (od smel), smela, smelo
• veseo (od vesel), vesela, veselo
Odstupanje od promene l u o
Ta glasovna promena ne vrši se u novijim pozajmljenicama i u pojedinim domaćim rečima, npr.: admiral, bokal, fosil, fudbal, general, hotel, kanal, kristal, maršal, metal, tunel.
Kod nekih reči postoje dubletni oblici, bez izvršene promene ili sa njom, npr.:
• anđelski i anđeoski
• arhanđel i arhanđeo
• krilce i krioce
• vrelce i vreoce