Unija dve poluprave koje imaju zajedničku početnu tačku naziva se ugaona linija. Poluprave su kraci ugla, a zajednička početna tačka je teme ugla. Unija ugaone linije i jedne od dve njene oblasti naziva se ugao. Svaka ugaona linija određuje dva ugla, od kojih je jedan konveksan (od 0° do 180°), a drugi nekonveksan ugao (veći od 180°).
Jedinica za merenje uglova je 360-i deo punog ugla i naziva se stepen (u oznaci: 1°). Za precizna merenja na prostoru većih dimenzija, u astronomiji, navigaciji i slično, stepen je nedovoljno mala mera, zbog čega se koriste i manje jedinice: minuta (60-i deo stepena, u oznaci: 1′) i sekunda (3600-ti deo stepena, u oznaci: 1″).
Simetrala ugla je osa simetrije ugla i ona sadrži teme ugla i deli ga na dva jednaka dela.
Vrste uglova
1. Konveksan ugao može biti:
a) oštar – ugao između 0° i 90°,
b) prav – ugao jednak 90°,
c) tup – ugao između 90° i 180°.
Konveksan ugao je uvek manji od 180°, tj. od nekonveksnog ugla.
2. Nekonveksan ugao je ugao veći od 180° a manji od 360°.
3. Ako se dve poluprave nalaze na istoj pravoj, onda one određuju dva ugla koja su jednaka. Ti uglovi se nazivaju opruženi uglovi i oni imaju 180°.
4. Ugao čiji se kraci poklapaju naziva se pun ugao i on ima 360°.
5. Susedni uglovi su dva nadovezana ugla (jedan pored drugog) koji imaju zajedničko teme i jedan zajednički krak (α i β su susedni uglovi). Susedni uglovi čiji je zbir jednak opruženom uglu (180°) nazivaju se uporedni uglovi.
6. Uglovi koji nastaju presekom dve prave u istoj ravni nazivaju se unakrsni uglovi. To su parovi jednakih uglova među uglovima koje su obrazovale prave koje se seku.
7. Komplementni uglovi su oštri uglovi čiji je zbir 90°, tj. zajedno čine prav ugao. Oni su uvek konveksni. „Komplement” je reč latinskog porekla i označava dopunu, dodatak nečemu.
8. Suplementni uglovi su uglovi čiji je zbir 180°, tj. zajedno čine opružen ugao. Oni su uvek konveksni. „Suplement” je reč latinskog porekla i označava dopunu, dodatak nečemu.
