U svom osnovnom značenju oblici aorista znače da se ono što se njima iznosi desilo neposredno pre vremena govora o tome. Koriste se za pripovedačku stilizaciju iskaza. Aorist se gradi od svršenih glagola, a vrlo retko od nesvršenih.
Aorist (pređašnje svršeno vreme) jeste prosti oblik koji se gradi od infinitivne osnove dodavanjem dvojakih nastavaka:
1. kada se infinitivna osnova završava na samoglasnik (kod glagola na -ti kojem prethodi samoglasnik), nastavci su:
• jednina:
1. -h
2. -Ø
3. -Ø
• množina:
1. -smo
2. -ste
3. -še
Primeri:
• kazati (inf. osnova: kaza-): kazah, kaza, kaza, kazasmo, kazaste, kazaše
• popiti (inf. osnova: popi-): popih, popi, popi, popismo, popiste, popiše
• uvenuti (inf. osnova: uvenu-): uvenuh, uvenu, uvenu, uvenusmo, uvenuste, uvenuše
• videti (inf. osnova: vide-): videh, vide, vide, videsmo, videste, videše
2. kada se infinitivna osnova završava na suglasnik (kod glagola na -sti ili -ći), nastavci su:
• jednina:
1. -oh
2. -e
3. -e
• množina:
1. -osmo
2. -oste
3. -oše
Primeri:
• pasti (inf. osnova: pad-): padoh, pade, pade, padosmo, padoste, padoše
• sresti (inf. osnova: sret-): sretoh, srete, srete, sretosmo, sretoste, sretoše
• naći (inf. osnova: nađ-): nađoh, nađe, nađe, nađosmo, nađoste, nađoše
• proći (inf. osnova: prođ-): prođoh, prođe, prođe, prođosmo, prođoste, prođoše
Kod glagola čija se infinitivna osnova završava na -k, -g ili -h, u drugom i trećem licu jednine aorista, ispred nastavka -e, dolazi do palatalizacije, npr.:
• reći (inf. osnova: rek-): rekoh, reče, reče, rekosmo, rekoste, rekoše
• dići (inf. osnova: dig-): digoh, diže, diže, digosmo, digoste, digoše
Primeri
• Ču li ti njega?!
• Ispade mi telefon iz jakne.
• Uradih domaći brzo.