Prezent

 

Prezent (sadašnje vreme) jeste prost ličan glagolski oblik koji označava radnju koja se vrši u trenutku govora (ona šeta pored reke) ili stalno, sve vreme (Sava protiče kroz Šabac). Najčešće se gradi od nesvršenih glagola. On vrši službu predikata i to je njegovo indikativno (pravo) značenje. Prezent može imati i neka druga (neprava) značenja:

1) pripovedačko – upotrebljava se za živopisno pripovedanje prošlosti (vratim se kući, uzmem jaknu i odem u grad);

2) futursko – označava radnju koja će se dogoditi posle govora o njoj, tj. u budućnosti (sutra idemo u selo);

3) kvalifikativno – označava radnju koja se vrši po nekom prirodnom redu, po običaju (posle jeseni dolazi zima);

4) gnomsko – upotrebljava se u poslovicama (ko leti hladuje, zimi gladuje);

5) modalno – označava stav govornog lica prema još neostvarenoj radnji (umirem od žeđi).

Gradi se tako što se na prezentsku osnovu dodaju nastavci za lica. Prezentska osnova je onaj deo glagola koji u promeni ostaje isti, a dobija se kada se od prvog lica množine prezenta odbije nastavak -mo, na primer:

– bacati – baca-mo – baca-,

– plesati – pleše-mo – pleše-,

– pržiti – prži-mo – prži-.

Nastavci za lica su: -m, , /, -mo, -te, -ju/-u/-e.

Na primer, oblici prezenta od glagola bacati, plesati i pržiti glase:

– bacati – bacam, bacaš, baca, bacamo, bacate, bacaju;

– plesati – plešem, plešeš, pleše, plešemo, plešete, plešu;

– pržiti – pržim, pržiš, prži, pržimo, pržite, prže.

Izuzetak su glagoli hteti i moći, koji u prvom licu jednine imaju nastavak -u: hoću, mogu.

Što se tiče trećeg lica množine, pravila su sledeća:

1) ako se prvo lice jednine završava na -am, nastavak za treće lice množine je -ju i dodaje se na prezentsku osnovu, na primer: hodam – hodaju, igram – igraju, plivam – plivaju, spavam – spavaju;

2) ako se prvo lice jednine završava na -em, nastavak za treće lice množine je -u i dodaje se na okrnjenu prezentsku osnovu (bez krajnjeg -e), na primer: kupujem – kupuju, plačem – plaču, stižem – stižu, tresem – tresu;

Izuzetak od tog pravila su malobrojni glagoli kod kojih ne dolazi do skraćivanja prezentske osnove i koji imaju nastavak -ju, na primer: razumem – razumeju, smem – smeju, umem – umeju, uspem – uspeju.

3) ako se prvo lice jednine završava na -im, nastavak za treće lice množine je -e i dodaje se na okrnjenu prezentsku osnovu (bez krajnjeg -i), na primer: držim – drže, mislim – misle, trčim – trče, želim – žele.

Kod glagola čija se infinitivna osnova završava na suglasnike k, g, h, u prezentu dolazi do palatalizacije i oni prelaze u č, ž, š kada se nađu ispred vokala e, na primer: peći (infinitivna osnova: pek-oh – pek-) – pečem, pečeš, peče, pečemo, pečete, peku. U trećem licu množine nastavak za lice je -u, pa se ne vrši palatalizacija – pravilno je peku, seku, vuku i sl., a ne peču, seču, vuču i sl.

 

Primeri:

– Filip trenira karate.

– Jelena pravi tortu.

– Oni gledaju film.