Prezent

 

Prezent (sadašnje vreme) jeste prost lični glagolski oblik koji u svom osnovnom značenju obeležava radnju koja se odvija u sadašnjem trenutku. Najčešće se gradi od nesvršenih glagola.

Pravo značenje prezenta (indikativ) imaju glagoli nesvršenog vida koji označavaju radnju koja se vrši:

1) u isto vreme kada se govori o njoj:

– Deca se igraju u parku.

Trčim pored reke.

2) stalno, sve vreme (indikativni (svevremeni) prezent kojim se iskazuje radnja koja postoji uvek, u svakom vremenu):

– Sava protiče kroz Šabac.

– Zemlja se obrće oko svoje ose.

Prezent se može upotrebiti i u drugim značenjima. Relativni prezent označava radnje koje se događaju istovremeno sa nekim trenutkom u prošlosti ili u budućnosti. Deli se na:

1) pripovedački (istorijski) prezent – upotrebljava se za živopisno pripovedanje prošlosti:

Krenem juče u grad, izađem ispred zgrade, kad ono počinje kiša. Vratim se kući, uzmem kišobran i odem u grad.

2) prezent za budućnost – označava radnju koja će se izvršiti u budućnosti:

– Sutra odgovaram biologiju.

– Večeras idemo na koncert.

3) kvalifikativni prezent – označava radnje koje se vrše po nekom prirodnom redu, običaju, navici i sl.:

– Posle jeseni dolazi zima.

– Sunce izlazi na istoku.

4) poslovički (gnomski) prezent – upotrebljava se u poslovicama:

– Sloga kuću gradi.

– Zrela kruška sama padne.

5) modalni prezent – označava stav govornog lica prema još neostvarenoj radnji:

– Da odmah dođeš kući.

Umirem od žeđi.

Prezent se gradi dodavanjem nastavaka na prezentsku osnovu. Prezentska osnova je onaj deo glagola koji u promeni ostaje isti, a dobija se kada se od prvog lica množine prezenta odbije nastavak -mo, na primer:

– dovoditi – dovodi-mo – dovodi-

– plesati – pleše-mo – pleše-

– spavati – spava-mo – spava-

Nastavci za lica su:

a) u jednini:

1. -m

2.

3. ø (nulti nastavak)

b) u množini:

1. -mo

2. -te

3. -e, -u ili -ju

Na primer, oblici prezenta od glagola dovoditi, plesati i spavati glase:

– dovoditi – dovodim, dovodiš, dovodi, dovodimo, dovodite, dovode

– plesati – plešem, plešeš, pleše, plešemo, plešete, plešu

– spavati – spavam, spavaš, spava, spavamo, spavate, spavaju

Izuzetak su glagoli hteti i moći, koji u prvom licu jednine imaju nastavak -u: hoću, mogu.

Što se tiče trećeg lica množine, pravila su sledeća:

1) ako se prvo lice jednine završava na -im, nastavak trećeg lica množine je -e i dodaje se na okrnjenu prezentsku osnovu (bez krajnjeg -i), na primer: držim – drže, mislim – misle, trčim – trče, želim – žele;

2) ako se prvo lice jednine završava na -em, nastavak trećeg lica množine je -u i dodaje se na okrnjenu prezentsku osnovu (bez krajnjeg -e), na primer: kupujem – kupuju, plačem – plaču, stižem – stižu, tresem – tresu;

Izuzetak od tog pravila su malobrojni glagoli kod kojih ne dolazi do skraćivanja prezentske osnove i koji imaju nastavak -ju: dospeti – dospeju, prispeti – prispeju, razumeti – razumeju, smeti – smeju, snabdeti – snabdeju, umeti – umeju, uspeti – uspeju.

3) ako se prvo lice jednine završava na -am, nastavak trećeg lica množine je -ju i dodaje se na prezentsku osnovu, na primer: bacam – bacaju, hodam – hodaju, igram – igraju, plivam – plivaju.

Kod glagola čija se infinitivna osnova završava na suglasnike k, g, h, u prezentu dolazi do palatalizacije i oni prelaze u č, ž, š kada se nađu ispred vokala e, na primer: peći (infinitivna osnova: pek-oh – pek-) – pečem, pečeš, peče, pečemo, pečete, peku. U trećem licu množine nastavak za lice je -u, pa se ne vrši palatalizacija – pravilno je peku, seku, vuku i sl., a ne peču, seču, vuču i sl.

 

Primeri:

– Filip trenira karate.

Gledamo film.

– Oni pakuju poklone.