Prezent (sadašnje vreme) jeste prost lični glagolski oblik koji u svom osnovnom značenju obeležava radnju koja se odvija u sadašnjem trenutku. Najčešće se gradi od nesvršenih glagola.
Pravo značenje prezenta (indikativ) imaju glagoli nesvršenog vida koji označavaju radnju koja se vrši:
1. u isto vreme kada se govori o njoj:
• Deca se igraju u parku.
• Trčim pored reke.
2. stalno, sve vreme (indikativni (svevremeni) prezent kojim se iskazuje radnja koja postoji uvek, u svakom vremenu):
• Sava protiče kroz Šabac.
• Zemlja se okreće oko Sunca.
Prezent se može upotrebiti i u drugim značenjima. Relativni prezent označava radnje koje se događaju istovremeno sa nekim trenutkom u prošlosti ili u budućnosti. Deli se na:
1. pripovedački (istorijski) prezent – upotrebljava se za živopisno pripovedanje prošlosti:
• Krenem juče u grad, izađem ispred zgrade, kad ono počinje kiša. Vratim se kući, uzmem kišobran i odem u grad.
2. prezent za budućnost – označava radnju koja će se izvršiti u budućnosti:
• Sutra odgovaram biologiju.
• Večeras idemo na koncert.
3. kvalifikativni prezent – označava radnje koje se vrše po nekom prirodnom redu, običaju, navici i sl.:
• Posle jeseni dolazi zima.
• Sunce izlazi na istoku.
4. poslovički (gnomski) prezent – upotrebljava se u poslovicama:
• Sloga kuću gradi.
• Zrela kruška sama padne.
5. modalni prezent – označava stav govornog lica prema još neostvarenoj radnji:
• Da odmah dođeš kući.
• Umirem od žeđi.
Prezent se gradi dodavanjem nastavaka na prezentsku osnovu. Prezentska osnova je onaj deo glagola koji u promeni ostaje isti, a dobija se kada se od prvog lica množine prezenta odbije nastavak -mo, npr.:
• dovoditi – dovodi-mo – dovodi-
• plesati – pleše-mo – pleše-
• spavati – spava-mo – spava-
Nastavci za lica su:
a) u jednini:
1. -m
2. -š
3. ø (nulti nastavak)
b) u množini:
1. -mo
2. -te
3. -e, -u ili -ju
Na primer, oblici prezenta od glagola dovoditi, plesati i spavati glase:
• dovoditi: dovodim, dovodiš, dovodi, dovodimo, dovodite, dovode
• plesati: plešem, plešeš, pleše, plešemo, plešete, plešu
• spavati: spavam, spavaš, spava, spavamo, spavate, spavaju
Izuzetak su glagoli hteti i moći, koji u prvom licu jednine imaju nastavak -u: hoću, mogu.
Što se tiče trećeg lica množine, pravila su sledeća:
1. ako se prvo lice jednine završava na -im, nastavak trećeg lica množine je -e i dodaje se na okrnjenu prezentsku osnovu (bez krajnjeg -i), npr.: držim – drže, mislim – misle, trčim – trče, želim – žele;
2. ako se prvo lice jednine završava na -em, nastavak trećeg lica množine je -u i dodaje se na okrnjenu prezentsku osnovu (bez krajnjeg -e), npr.: kupujem – kupuju, plačem – plaču, stižem – stižu, tresem – tresu;
Izuzetak od tog pravila su malobrojni glagoli kod kojih ne dolazi do skraćivanja prezentske osnove i koji imaju nastavak -ju: dospeti – dospeju, prispeti – prispeju, razumeti – razumeju, smeti – smeju, snabdeti – snabdeju, umeti – umeju, uspeti – uspeju.
3. ako se prvo lice jednine završava na -am, nastavak trećeg lica množine je -ju i dodaje se na prezentsku osnovu, npr.: bacam – bacaju, hodam – hodaju, igram – igraju, plivam – plivaju.
Kod glagola čija se infinitivna osnova završava na suglasnike k, g, h, u prezentu dolazi do palatalizacije i oni prelaze u č, ž, š kada se nađu ispred vokala e, npr.: peći (infinitivna osnova: pek-oh – pek-): pečem, pečeš, peče, pečemo, pečete, peku. U trećem licu množine nastavak za lice je -u, pa se ne vrši palatalizacija – pravilno je peku, seku, vuku i sl., a ne peču, seču, vuču i sl.
Primeri
• Filip trenira karate.
• Gledamo film.
• Oni pakuju poklone.