Imperativ

 

Imperativ (zapovedni način) jeste prost lični glagolski oblik kojim se izriče zapovest, molba ili želja da se izvrši određena radnja. Upotrebljava se u upravnom govoru, u obraćanju govornika sagovorniku. Imperativ ima samo drugo lice jednine i prvo i drugo lice množine. Prvom licu jednine (sebi) ne zapoveda se, a trećem licu jednine odnosno množine ne može se zapovedati jer ono nije prisutno. Međutim, trećem licu može se posrednim putem izreći zapovest ili želja, i to upotrebom konstrukcije koja se sastoji od rečce neka i oblika trećeg lica prezenta glagola koji se menja, na primer: neka izađe, neka izađu, neka stane, neka stanu.

Gradi se od trećeg lica množine prezenta, dvojakim nastavcima, na sledeće načine:

1) kada se treće lice množine prezenta završava na -ju, taj završetak se odbije i dodaju nastavci:

– 2. lice jednine: -j

– 1. lice množine: -jmo

– 2. lice množine: -jte

Na primer, oblici imperativa od glagola pokušati (3. lice množine prezenta: pokušaju) glase:

– /

– pokušaj

– (neka pokuša)

– pokušajmo

– pokušajte

– (neka pokušaju)

2) kada se treće lice množine prezenta završava na -u ili -e, taj završetak se odbije i dodaju nastavci:

– 2. lice jednine: -i

– 1. lice množine: -imo

– 2. lice množine: -ite

Na primer, oblici imperativa od glagola govoriti (3. lice množine prezenta: govore) glase:

– /

– govori

– (neka govori)

– govorimo

– govorite

– (neka govore)

Kod glagola čija se infinitivna osnova završava na suglasnike k, g, h, u imperativu dolazi do sibilarizacije i oni prelaze u c, z, s kada se nađu ispred vokala i. Na primer, oblici imperativa od glagola peći (infinitivna osnova: pek-oh – pek-) glase:

– /

– peci

– (neka peče)

– pecimo

– pecite

– (neka peku)

 

Primeri:

– Molim te, dodaj mi olovku.

Obuci jaknu, napolju je hladno.

Stanite!