Imperativ (zapovedni način) jeste prost lični glagolski oblik kojim se izriče zapovest, molba ili želja da se izvrši određena radnja. Upotrebljava se u upravnom govoru, u obraćanju govornika sagovorniku. Imperativ ima samo drugo lice jednine i prvo i drugo lice množine. Prvom licu jednine (sebi) ne zapoveda se, a trećem licu jednine odnosno množine ne može se zapovedati jer ono nije prisutno. Međutim, trećem licu može se posrednim putem izreći zapovest ili želja, i to upotrebom konstrukcije koja se sastoji od rečce neka i oblika trećeg lica prezenta glagola koji se menja, npr.: neka izađe, neka izađu, neka stane, neka stanu.
Gradi se od trećeg lica množine prezenta, dvojakim nastavcima, na sledeći način:
1. kada se treće lice množine prezenta završava na -ju, taj završetak se odbije i dodaju nastavci:
a) drugo lice jednine: -j
b) prvo lice množine: -jmo
c) drugo lice množine: -jte
Na primer, oblici imperativa od glagola pokušati (3. lice množine prezenta: pokušaju) glase:
a) jednina:
1. –
2. pokušaj
3. (neka pokuša)
b) množina:
1. pokušajmo
2. pokušajte
3. (neka pokušaju)
2. kada se treće lice množine prezenta završava na -u ili -e, taj završetak se odbije i dodaju nastavci:
a) drugo lice jednine: -i
b) prvo lice množine: -imo
c) drugo lice množine: -ite
Na primer, oblici imperativa od glagola govoriti (3. lice množine prezenta: govore) glase:
a) jednina:
1. –
2. govori
3. (neka govori)
b) množina:
1. govorimo
2. govorite
3. (neka govore)
Kod glagola čija se infinitivna osnova završava na suglasnike k, g, h, u imperativu dolazi do sibilarizacije i oni prelaze u c, z, s kada se nađu ispred vokala i. Na primer, oblici imperativa od glagola peći (infinitivna osnova: pek-oh – pek-) glase:
a) jednina:
1. –
2. peci
3. (neka peče)
b) množina:
1. pecimo
2. pecite
3. (neka peku)
Primeri
• Molim te, dodaj mi olovku.
• Obuci jaknu, napolju je hladno.
• Stanite!