Aorist

 

Aorist (pređašnje svršeno vreme) jeste prost lični glagolski oblik koji označava brzu, dinamičnu radnju u prošlosti, ili radnju koja se dogodila neposredno pre trenutka u kojem se o njoj govori. Gradi se najčešće od svršenih glagola, a vrši službu predikata, što je njegovo pravo značenje.

Gradi se dodavanjem dvojakih nastavaka na infinitivnu osnovu:

1) kada se infinitiv završava na -ti, odbija se taj nastavak i tako dobija infinitivna osnova na koju se dodaju nastavci:

a) u jednini:

1. -h

2. ø (nulti nastavak)

3. ø (nulti nastavak)

b) u množini:

1. -smo

2. -ste

3. -še

Na primer, oblici aorista od glagola ispričati i uraditi glase:

– ispričati (infinitivna osnova: ispriča-ti – ispriča-): ispričah, ispriča, ispriča, ispričasmo, ispričaste, ispričaše

– uraditi (infinitivna osnova: uradi-ti – uradi-): uradih, uradi, uradi, uradismo, uradiste, uradiše

2) kada se infinitiv završava na -sti ili -ći, uzima se prvo lice jednine aorista, koje ima oblik na -oh, zatim se odbije taj nastavak i tako se dobija infinitivna osnova na koju se dodaju nastavci:

a) u jednini:

1. -oh

2. -e

3. -e

b) u množini:

1. -osmo

2. -oste

3. -oše

Na primer, oblici aorista od glagola pasti i pronaći glase:

– pasti (1. lice jednine aorista: padoh; infinitivna osnova: pad-): padoh, pade, pade, padosmo, padoste, padoše

– pronaći (1. lice jednine aorista: pronađoh; infinitivna osnova: pronađ-): pronađoh, pronađe, pronađe, pronađosmo, pronađoste, pronađoše

Kod glagola čija se infinitivna osnova završava na suglasnike k, g, h, u aoristu (u drugom i trećem licu jednine) dolazi do palatalizacije i oni prelaze u č, ž, š kada se nađu ispred vokala e, na primer:

– reći (1. lice jednine aorista: rekoh; infinitivna osnova: rek-): rekoh, reče, reče, rekosmo, rekoste, rekoše

– seći (1. lice jednine aorista: sekoh; infinitivna osnova: sek-): sekoh, seče, seče, sekosmo, sekoste, sekoše

 

Primeri:

Ispeče ona kolače.

– Ne odgledasmo film do kraja.

Uradih domaći brzo.