Aorist (pređašnje svršeno vreme) jeste prost lični glagolski oblik koji označava brzu, dinamičnu radnju u prošlosti, ili radnju koja se dogodila neposredno pre trenutka u kojem se o njoj govori. Gradi se najčešće od svršenih glagola, a vrši službu predikata, što je njegovo pravo značenje.
Gradi se dodavanjem dvojakih nastavaka na infinitivnu osnovu:
1. kada se infinitiv završava na -ti, odbija se taj nastavak i tako dobija infinitivna osnova na koju se dodaju nastavci:
a) u jednini:
1. -h
2. ø (nulti nastavak)
3. ø (nulti nastavak)
b) u množini:
1. -smo
2. -ste
3. -še
Na primer, oblici aorista od glagola ispričati i uraditi glase:
• ispričati (infinitivna osnova: ispriča-ti – ispriča-): ispričah, ispriča, ispriča, ispričasmo, ispričaste, ispričaše
• uraditi (infinitivna osnova: uradi-ti – uradi-): uradih, uradi, uradi, uradismo, uradiste, uradiše
2. kada se infinitiv završava na -sti ili -ći, uzima se prvo lice jednine aorista, koje ima oblik na -oh, zatim se odbije taj nastavak i tako se dobija infinitivna osnova na koju se dodaju nastavci:
a) u jednini:
1. -oh
2. -e
3. -e
b) u množini:
1. -osmo
2. -oste
3. -oše
Na primer, oblici aorista od glagola pasti i pronaći glase:
• pasti (1. lice jednine aorista: padoh; infinitivna osnova: pad-): padoh, pade, pade, padosmo, padoste, padoše
• pronaći (1. lice jednine aorista: pronađoh; infinitivna osnova: pronađ-): pronađoh, pronađe, pronađe, pronađosmo, pronađoste, pronađoše
Kod glagola čija se infinitivna osnova završava na suglasnike k, g, h, u aoristu (u drugom i trećem licu jednine) dolazi do palatalizacije i oni prelaze u č, ž, š kada se nađu ispred vokala e, npr.:
• reći (1. lice jednine aorista: rekoh; infinitivna osnova: rek-): rekoh, reče, reče, rekosmo, rekoste, rekoše
• seći (1. lice jednine aorista: sekoh; infinitivna osnova: sek-): sekoh, seče, seče, sekosmo, sekoste, sekoše
Primeri
• Ispeče ona kolače.
• Odgledasmo film do kraja.
• Uradih domaći brzo.