Glagolski prilog prošli je prost nelični glagolski oblik koji označava radnju koja se izvršila pre neke druge radnje, tj. izriče radnju koja se dogodila pre radnje označene predikatom. Glagolski je jer je od glagola, prilog jer je u funkciji priloške odredbe, a prošli jer se njime iskazana radnja odigrava u prošlosti. Gradi se od svršenih glagola (ređe od nesvršenih), ide uz predikat, ali nikada ne može biti predikat. Ima isti oblik za sva tri lica, za sva tri roda i oba broja. Zbog tih osobina nije predikat u rečenici, već neka priloška odredba (za vreme, način ili uzrok).
Gradi se dodavanjem dvojakih nastavaka na infinitivnu osnovu:
1. kada se infinitivna osnova završava na vokal, dodaje se nastavak -vši, npr.:
• krenuti (infinitivna osnova: krenu-ti – krenu-) – krenuvši
• požuriti (infinitivna osnova: požuri-ti – požuri-) – požurivši
• saslušati (infinitivna osnova: sasluša-ti – sasluša-) – saslušavši
2. kada se infinitivna osnova završava na suglasnik, dodaje se nastavak -avši, npr.:
• ispeći (infinitivna osnova: ispek-oh – ispek-) – ispekavši
• izrasti (infinitivna osnova: izrast-oh – izrast-) – izrastavši
• reći (infinitivna osnova: rek-oh – rek-) – rekavši
Pojedini glagoli imaju nepravilno građenje glagolskog priloga prošlog. Kod onih glagola čija se infinitivna osnova završava na đ (doći – dođ-oh – dođ, izaći – izađ-oh – izađ, naći – nađ-oh – nađ, poći – pođ-oh – pođ i sl.), to đ prelazi u š. Tako se umesto nepravilnih oblika dođavši, izađavši, nađavši, pođavši i sl. dobijaju pravilni oblici došavši, izašavši, našavši, pošavši i sl.
Glagolski prilog prošli ima službu priloških odredaba za vreme (odgledavši film, otišao je da spava), način (preskočivši stepenice, izašao je iz kuće) i uzrok (ne mogavši više da sedi, otišla je u šetnju).
Glagolski prilog prošli od pomoćnog glagola biti može se upotrebiti i kao pravi pridev, npr.: bivša škola, bivši sportista. To je njegova pridevska funkcija i tada bliže određuje imenicu i vrši službu atributa.
Glagolski prilozi (sadašnji i prošli) koji stoje ispred predikata koji određuju, sami ili zajedno sa grupom reči koja čini sintaktičku celinu sa njima – bilo da su na početku rečenice, bilo da su u sredini rečenice – od tog predikata se odvajaju zarezom.
Primeri
• Pao je nagazivši na led.
• Shvativši da će zakasniti, potrčali su prema školi.
• Ušavši u stan, zaključao je vrata za sobom.