U svom osnovnom značenju oblici futura prvog znače da će se ono što se njima iznosi desiti ili dešavati posle vremena govora o tome, u budućnosti. Futur prvi ima i proste i složene oblike. Od glagola koji se u infinitivu završavaju na -ći ne može se graditi prosti futur.
Futur prvi (buduće vreme) gradi se na dva načina:
1. složeni futur se od svih glagola gradi od enklitičkih (nenaglašenih) oblika prezenta pomoćnog glagola hteti (ću, ćeš, će, ćemo, ćete, će) i infinitiva. Ako mu prethodi subjekat ili neka druga reč, enklitika dolazi ispred infinitiva i piše se odvojeno.
Primeri:
a) oblici složenog futura od glagola pevati glase:
• jednina:
1. (ja) ću pevati
2. (ti) ćeš pevati
3. (on/ona/ono) će pevati
• množina:
1. (mi) ćemo pevati
2. (vi) ćete pevati
3. (oni/one/ona) će pevati
b) oblici složenog futura od glagola ići glase:
• jednina:
1. (ja) ću ići
2. (ti) ćeš ići
3. (on/ona/ono) će ići
• množina:
1. (mi) ćemo ići
2. (vi) ćete ići
3. (oni/one/ona) će ići
2. prosti futur, od glagola na -ti, gradi se spajanjem enklitičkih oblika prezenta pomoćnog glagola hteti sa okrnjenim infinitivom (bez završnog -i), pri čemu se suglasnik t gubi ispred ć. Kod glagola na -sti, posle gubljenja t, suglasnik s ispred ć prelazi u š usled jednačenja po mestu tvorbe.
Primeri:
• pevati: pevaću, pevaćeš, pevaće, pevaćemo, pevaćete, pevaće
• videti: videću, videćeš, videće, videćemo, videćete, videće
• jesti: ješću, ješćeš, ješće, ješćemo, ješćete, ješće
• uvesti: uvešću, uvešćeš, uvešće, uvešćemo, uvešćete, uvešće
Na taj način futur prvi se gradi ako mu ne prethodi neka reč.
Glagoli sa infinitivom na -ći ne srastaju, nego se i u tom položaju pišu kao dve reči, npr.:
• jednina:
1. ići ću
2. ići ćeš
3. ići će
• množina:
1. ići ćemo
2. ići ćete
3. ići će
Nepravilno je ićiću (ićićeš, ićiće itd.), pećiću, rećiću, vućiću i sl.
Primeri
• Mi ćemo kupiti.
• Naći ću kasnije.
• Završićeš to sutra.