Krivi toranj u Pizi

 

Krivi toranj u Pizi je beli mermerni zvonik katedrale koja se nalazi u tom italijanskom gradu blizu obale Ligurskog mora. Poznat je po neravnomernom sleganju temelja, zbog čega je u jednom trenutku bio nagnut pod uglom od 5,5 stepeni (oko 4,5 metara) u odnosu na normalu. Toranj, koji je jedna od najpoznatijih građevina na svetu, izgrađen je u fazama tokom perioda od gotovo dve stotine godina. Započet je u avgustu 1173. kao treća i poslednja građevina gradskog crkvenog kompleksa i projektovan je da bude 56 metara visok. Bila su završena tek dva od ukupno sedam spratova tornja kada je uočeno da se naginje kako mu temelj tone u meku podlogu. Radovi su obustavljani u nekoliko navrata jer su građevinari pokušavali da nađu rešenje; toranj, i dalje nagnut, završen je tek u XIV veku, tačnije 1372. godine.

Izgradnja Krivog tornja u Pizi vršena je u tri faze. Počela je 9. avgusta 1173, kada je čuveni arhitekta Bonano Pizano postavio temelj tornja. On je u samom startu pogrešio i napravio temelj dubok svega tri metra, iako je zemljište bilo nestabilno i meko. Isuviše mala dubina temelja i loše, razuđeno zemljište, koje nije moglo da izdrži težinu građevine, doveli su do toga da ona počne da tone, naginjući se na desnu stranu. Nakon pet godina, kad je bio završen tek drugi od planiranih sedam spratova, temelj tornja počeo je neravnomerno da se sleže na podlozi sačinjenoj od peska, gline i školjki, što je za posledicu imalo upadljiv nagib ka jugu. Bonano je radio dvanaest godina na izgradnji tornja, uspevši da sagradi samo tri sprata. Te 1185. iznenada je nestao, a ni danas se ne zna šta je bilo sa njim: da li je otišao kad je shvatio da ne može da ispravi svoju građevinu ili je jednostavno umro. Ubrzo nakon toga izbio je rat između Pize i Đenove, čime je izgradnja tornja odložena za gotovo ceo vek. Tokom tog perioda temelj je učvrstio svoju poziciju, što je verovatno sprečilo prevremeno rušenje tornja. On je gotovo 90 godina stajao nedovršen; od 1250. nekoliko građevinara pokušalo je da ga ispravi, ali u tome nisu uspeli. Arhitekta Đovani di Simone nastavio je rad na tornju 1272. godine. On je pokušao da zaustavi naginjanje tako što je na nižoj strani dodao još građevinskog materijala, koji je trebalo da podupre građevinu, ali je ta težina počela da vuče toranj, zbog čega se on još više nakrivio. Poslednja, treća faza otpočela je 1319. i trajala do 1372. godine, kada je kompletno završena izgradnja tornja.

 

krivi toranj u pizi slika

 

Toranj je, uprkos različitim tehnikama da se to spreči, nastavio da se naginje tokom narednih šest vekova, brzinom od oko 1,2 mm godišnje, što je povećavalo opasnost od rušenja. Svi pokušaji da se ispravi greška koja je dovela do krivljenja tornja propadali su jedan za drugim. Toranj je zatvoren za posetioce 1990. jer se bio toliko nakrivio da je pretila opasnost da će se srušiti. Iste godine pokrenuta je njegova rekonstrukcija. Inženjeri su počeli radove na ojačavanju konstrukcije i tokom naredne decenije trajala je borba za njegovo očuvanje. Zahvaljujući intenzivnim radovima na restauraciji čuvenog tornja, koji su završeni u maju 2001, nagib je smanjen za 44 cm, na oko 4,1 m, čime je on vraćen u položaj u kojem je bio 1838. godine. Da bi predupredili dalje naginjanje, stručnjaci su na suprotnoj strani od one na koju se toranj krivi postavili tegove od olova, kao protivtežu strani koja pada. To je bilo dovoljno da ponovo bude siguran i da, u decembru iste godine, opet bude otvoren za sve posetioce.

Tokom jedanaest godina, koliko je bio zatvoren za javnost, toranj je blago ispravljen i njegova nagnutost smanjena je sa 5,5 na 3,9 stepeni. Nakon toga su osam godina trajale druge popravke i čišćenje kamenja tornja od grafita, prašine, morske soli (koju je nanosio vetar) i druge prljavštine. Toranj u Pizi, jedno od najpoznatijih obeležja Italije, sada je znatno bezbedniji, ali i mnogo čistiji i lepši nakon višegodišnjeg obnavljanja.

Toranj posle rekonstrukcije nadgleda posebna komisija, koja je ustanovila da je nakon ponovnog otvaranja nagib nastavio da se smanjuje i da se toranj ispravio za otprilike 25 mm. Tokom 2008. objavljeno je da se krivljenje tornja zaustavilo, da prvi put u svojoj istoriji miruje i da će biti stabilan barem narednih dve stotine godina.

I pored velikog truda uloženog u njegovo očuvanje i ispravljanje, on je i dalje toliko nagnut da privlači na hiljade posetilaca koji dolaze da se čude tome što još stoji dok naizgled pobija zakon gravitacije. Krivi toranj u Pizi proglašen je 1987. svetskom baštinom Uneska.