Čarls Lindberg

 

c. lindberg

Rođen je 4. februara 1902. u Detroitu, Mičigen. Bio je američki pilot, a poznat je po tome što je prvi čovek koji je sam i bez usputnog sletanja preleteo Atlantski okean. Lindberg je veći deo detinjstva proveo na porodičnoj farmi u Minesoti i u Vašingtonu. Odmalena je pokazivao sklonost ka mašinstvu i ljubav prema letenju. Godine 1920. krenuo je na koledž u Viskonsinu, na studije mašinstva, koje je napustio tokom druge godine da bi pohađao školu letenja. Stupio je u vojnu avio-školu, koju je završio 1925. kao prvi u klasi i dobio čin rezervnog poručnika. Ipak, odlučio se za karijeru civilnog pilota i u oktobru iste godine stupio je u vazdušnu poštansku službu. U stalnoj potrazi za izazovima, uz podršku poslovnih ljudi iz Sent Luisa, Lindberg je doneo odluku da se takmiči za nagradu od 25 000 dolara, koja je 1919. ponuđena za prvi neprekidni let na relaciji Njujork–Pariz. Jednokrilcem „Duh Sent Luisa” (Spirit of St. Louis) krenuo je, 20. maja 1927, na istorijski let. Posle 33 sata i 29 minuta, tokom kojih je bez usputnog sletanja preleteo 5850 kilometara, uspeo je da pređe Atlantik, što ga je učinilo herojem u SAD i u Evropi.

U decembru 1927. upoznao je književnicu En Morou (1906–2001), sa kojom se venčao u proleće 1929; tokom godina dobili su šestoro dece. Lindberg je suprugu naučio letenju i ona je s vremenom postala njegov kopilot i navigator. Često su zajedno pilotirali, istražujući nove vazdušne rute. Neki od vazdušnih puteva koje su njih dvoje ustanovili i danas su u komercijalnoj upotrebi. Tragedija koja je zadesila Lindbergove 1. marta 1932. potresla je Ameriku i okarakterisana je kao zločin veka. Njihov dvadesetomesečni sin je kidnapovan i za njega je zatražen otkup od 50 000 dolara. Iako su platili zahtevani iznos, mališan im nije vraćen. Njegovo beživotno telo nađeno je 12. maja iste godine, u šumi nedaleko od doma Lindbergovih. Bio je to zločin koji je izazvao pažnju celoga sveta. Da bi izbegli publicitet, preselili su se u V. Britaniju; vratili su se u SAD 1940. godine.

Kao izaslanik američke vojske, u periodu između 1935. i 1938. godine, Lindberg je nekoliko puta odlazio u posetu nacističkoj Nemačkoj, kako bi napravio izveštaj o njenoj ratnoj avijaciji. Herman Gering, visoki nacistički zvaničnik, odlikovao ga je 1938. Ordenom nemačkog orla. Podržavanje nacističkih teorija, posebno one o nadmoći bele rase, odlučno odbijanje da se odrekne nacističkog ordena i uporno zagovaranje američke neutralnosti kad je u Evropi buknuo Drugi svetski rat, doveli su Lindberga na udar javnosti, ali i pod istragu FBI-ja. Nakon napada na američku pomorsku bazu u Perl Harboru, 7. decembra 1941, napustio je stav o nemešanju u sukob svetskih sila i zatražio reaktivaciju svog položaja u vojsci. Međutim, sam predsednik Ruzvelt stopirao je njegovo angažovanje, uz obrazloženje da mu nisu potrebni oni koji smatraju da je rat unapred izgubljen. Ne želeći da se pomiri sa tom odlukom, Lindberg je kao civilni savetnik otišao na Pacifik, gde je, kao civil, učestvovao u oko pedeset borbenih misija američke vojske.

Lindberg je posle rata bio savetnik u avio-kompaniji Pan American World Airways i u američkom ministarstvu odbrane, a takođe je asistirao u mnogim vazduhoplovnim specijalističkim komitetima i odborima. Bavio se i pisanjem knjiga, od kojih je najznačajnija autobiografija Duh Sent Luisa (1954), za koju je dobio Pulicerovu nagradu. Umro je 26. avgusta 1974. na ostrvu Maui, Havaji.