Mark Tven

 

m. tven

Rođen je 30. novembra 1835. u Floridi, Misuri. Pravo ime mu je bilo Samjuel Langhorn Klemens. Bio je američki pisac, humorista i predavač. Odrastao je u Hanibalu, Misuri, na reci Misisipi. Već sa trinaest godina počeo je da uči zanat kod mesnog štampara. Godine 1856. postao je pomoćnik krmara parobroda na Misisipiju, kojim je plovio četiri godine pre nego što je otišao u Kaliforniju, u potragu za zlatom. Nakon toga se odselio u Nevadu, gde je 1863. počeo da piše za novine Territorial enterprise i tada je uzeo pseudonim Mark Tven (mark twain je izraz koji se u to vreme upotrebljavao prilikom rečne plovidbe, a označavao je vodu duboku dva hvata (12 stopa, tj. 3,66 m), što je bila minimalna potrebna dubina vode za bezbedan prolazak broda), a pre toga je koristio i pseudonime Josh i Thomas Jefferson Snodgrass. Naredne godine se preselio u San Francisko, gde je upoznao Artemusa Vorda i Breta Harta, pisce koji su mu pružili podršku u njegovom radu. Godine 1865. obradio je bajku koju je čuo u jednom rudarskom kampu u Kaliforniji i objavio je pod naslovom The celebrated jumping frog of Calaveras county („Slavna žaba skakačica iz okruga Kalaveras”). Za nekoliko meseci delo je postalo veoma popularno i to je bio početak njegovog velikog uspeha kao pisca. Putovao je mnogo, koristeći zapažanja sa putovanja kao građu za predavanja i knjige.

Svetsku slavu je stekao zahvaljujući pričama o mladalačkim avanturama, posebno romanima Doživljaji Toma Sojera (1876), Kraljević i prosjak (1881), Život na Misisipiju (1883) i Doživljaji Haklberi Fina (1885), jednim od remek-dela američke proze. Potom su usledili satira Jenki na dvoru kralja Artura (1889) i sve tmurnija dela kao što su Mamlaz Vilson (1894) i Čovek koji je pokvario Hedliberg (1900). Devedesetih godina XIX veka bankrotirao je zbog finansijskih špekulacija, a umrla mu je i najstarija kćerka. Posle smrti supruge (1904), izrazio je ogorčenost u vezi sa ljudskim karakterom; o tome piše u posthumno objavljenom delu Pisma sa Zemlje (1962). Tven je umro 21. aprila 1910. u Redingu, Konektikat.