Edmond Halej

 

e. halej

Rođen je 8. novembra 1856. u Šordiču, London. Bio je engleski astronom i matematičar, a studirao je na Oksfordskom univerzitetu. Godine 1676. otplovio je u južni Atlantik sa namerom da sastavi precizan katalog zvezda južne hemisfere; njegov zvezdani katalog, objavljen 1678, beležio je položaje 341 zvezde. Na Kembričkom univerzitetu, 1684. godine, upoznao je ser Isaka Njutna, što je dovelo do njegove istaknute uloge (sa Robertom Hukom i Kristoferom Renom) u razvoju Njutnovog zakona gravitacije. Halej je uredio Njutnove Philosophiae naturalis principia mathematica, odštampavši ih 1687. godine. Napravio je prvu meteorološku kartu (1686), koja je pokazivala raspored preovlađujućih vetrova u svetskim okeanima, i magnetske karte Atlantskog i Tihog okeana (1701). U astronomiji je opisao parabolične orbite 24 komete posmatrane u periodu od 1337. do 1698. godine. Pokazao je da su tri toliko slične da moraju biti jedna ista kometa (Halejeva kometa), i precizno je predvideo njen povratak 1758. godine. Umro je 14. januara 1742. u Griniču, London.

 

Halejeva kometa

To je prva kometa čiji je povratak predviđen, čime je dokazano da su makar neke komete članovi Sunčevog sistema. Halej je 1705. dokazao da su komete viđene 1531, 1607. i 1682. u stvari jedna kometa, i predvideo je njen povratak za 1758. godinu. Kasniji proračuni poistovetili su je sa velikom svetlom kometom koja je viđena tokom normanskog osvajanja Engleske (i naslikana na srednjovekovnoj tapiseriji iz Bajea koja prikazuje Bitku kod Hejstingsa, iz 1066) i sa drugim opažanjima komete u razmacima od oko 76 godina, od kojih je prvo bilo 240. pre n. e. Halejeva kometa je jedina lako vidljiva kometa koja se vraća u roku od jednog ljudskog života; približila se Zemlji dva puta u XX veku – 1910. i 1986. godine. Njeno jezgro ima oko 15 km u prečniku.

 

e. halej slika1