Vladislav Petković Dis


v. p. dis Rođen je 10. marta 1880. u Zablaću kod Čačka. Bio je srpski pesnik, jedan od najznačajnijih pesnika moderne i srpske poezije uopšte. Po završetku gimnazije radio je najpre kao učitelj, a potom kao carinski službenik. Zajedno sa Simom Pandurovićem uređivao je časopis „Književna nedelja”, bio je ratni izveštač pri Vrhovnoj komandi u balkanskim ratovima, prešao Albaniju sa srpskom vojskom u Prvom svetskom ratu i boravio kao izbeglica u Francuskoj (1915–1917). U srpsku poeziju uveo je iracionalne sadržaje, san i slutnju, i slike iskrsle iz podsvesnog života. Neprihvaćen u svom vremenu od strane kritike, Dis je neobičnom inverzijom slika, tamnim značenjima i pomerenom sintaksom, u svojim najboljim pesmama, bio prethodnica stvaraocima koji će se javiti između dva svetska rata. Objavio je svega dve pesničke zbirke, Utopljene duše (1911) i Mi čekamo cara (1913), ali pojedine njegove pesme, kao što su Tamnica, Možda spava i Nirvana, spadaju u najbolja ostvarenja srpske poezije.

Za vreme Prvog svetskog rata preživeo je povlačenje preko Albanije, odakle je prebačen na Krf, a zatim transportovan u Francusku, gde piše svoju poslednju zbirku pesama Nedovršene pesme. Dis se pri povratku u Grčku utopio u Jonskom moru, 16. maja 1917. godine, kad je nemačka podmornica kod Krfa presrela i potopila brod na kojem je plovio.