Džon Lok

 

dz. lok

Rođen je 29. avgusta 1632. u Rejtonu, Somerset. Bio je engleski filozof i lekar. Smatra se osnivačem britanskog empirizma. Lok se obrazovao na Oksfordu, uglavnom iz medicine i prirodnih nauka, kasnije je postao lekar i savetnik budućeg trećeg erla od Šaftsberija (1667–1672). Prvo se iselio u Francusku, ali posle pada Šaftsberija pobegao je, 1683, u Holandiju, gde je proveo pet godina. To su za njega bile plodne godine, u kojima je pored ostalog dovršio i svoje glavno filozofsko delo Ogled o ljudskom razumu (objavljeno 1689). U tom delu on je zastupao gledište da znanje počinje čulnim osetom ili introspekcijom, a ne unutrašnjom idejom, što je bio stav filozofa racionalizma. Smatrao je da od čulnih oseta i refleksije um dobija ideje, koje su materijal znanja. Neke ideje predstavljaju stvarne osobine predmeta (kao što je veličina, oblik ili težina), a druge prepoznate kvalitete koji ne postoje u predmetima, već samo ukoliko utiču na posmatrača (kao što je boja, ukus ili miris). Lok je ove prve kvalitete nazivao primarnim, a druge sekundarnim. Ideje koje su date direktno čulima ili refleksiji jednostavne su, a jednostavne ideje mogu da se kombinuju i da formiraju složene ideje.

Lok nije uspeo da predstavi tačno poreklo ideje o materiji ili ideja o sopstvu, iako je njegovo stanovište o ličnom identitetu u smislu memorije bilo uticajno. U filozofiji jezika identifikovao je značenje reči sa idejama, a ne sa stvarima. Njegova politička filozofija, zasnovana na prirodnopravnoj doktrini, sadrži klasične formulacije temeljnih načela liberalizma. U Dve rasprave o vladi (1690) zastupao je doktrinu prirodnih prava i koncepciju političke vlasti kao ograničene i uslovljene ispunjavanjem obaveza vladara da služi javnom dobru. Klasična formulacija principa političkog liberalizma u tom delu uticala je na američku i francusku revoluciju, kao i na Ustav SAD. Lok se vratio u Englesku posle „Slavne revolucije” (Glorius Revolution, 1688) i radio u apelacionom sudu (na tom mestu ostao je do smrti). Umro je 28. oktobra 1704. u Outsu, Eseks.