Kometa (zvezda repatica)

 

Komete su mali, deformisani objekti prečnika nekoliko kilometara, obično zaleđeni i tamni. Najčešće se nalaze u orbitama iza Neptuna, u Kojperovom pojasu i u Ortovom oblaku. Komete se sastoje od čestica prašine, stena, leda, gasova i organskih materija bogatih ugljenikom.

Komete se mogu podeliti na:

1) neperiodične – ne pojavljuju se u jednakim vremenskim intervalima, a potiču iz Ortovog oblaka, džinovske sfere koja okružuje čitav Sunčev sistem;

2) periodične – pojavljuju se u jednakim vremenskim intervalima, a potiču iz Kojperovog pojasa, oblasti koja se proteže u obliku širokog prstena iza planete Neptuna.

Periodične komete se mogu podeliti na:

1) kratkoperiodične – imaju orbitalne periode kraće od 200 godina;

2) dugoperiodične – imaju orbitalne periode duže od 200 godina; one su udaljenije od Sunca desetinama ili stotinama puta više od Plutona.

Putanje kometa, iako različite, ipak se prema ekscentricitetu mogu svrstati u tri osnovne grupe: eliptične, parabolične i hiperbolične. Komete čije su staze parabolične ili hiperbolične spadaju u neperiodične komete.

 

kometa slika1

 

Formiranje glave i repa

Kad se kometa približi Suncu, ona se zagreva, a led od kojeg je sačinjena isparava i oslobađa oblak gasa i čestica prašine. Delovanjem Sunčevog vetra, od tog oblaka formira se glava komete i njen veličanstven dugački rep od gasova i prašine. Čestice prašine formiraju zakrivljeni rep, koji je manje osetljiv na pritisak Sunčevog vetra. Kako kometa napušta Sunčev sistem, tako se njena dva repa ponovo spajaju, ali i nestaju kako se jezgro hladi i prestaje da oslobađa gas.

Glava komete, koja može imati prečnik veći i od 100 000 km, sastoji se od jezgra i kome. Prednji deo glave naziva se udarni front. Koma, koja okružuje jezgro, sastoji se od oslobođenih gasova i prašine. Jezgro se sastoji od zaleđene vode, metana, ugljen-dioksida, amonijaka, stena i prašine.

Gasoviti (jonski) rep ostavlja za sobom sjajan trag slabog intenziteta i plavičaste boje. Molekuli gasa gube po jedan elektron, pa dobijaju naelektrisanje. Rep prašine sadrži čestice koje kometa ostavlja za sobom i koje odbijaju Sunčevu svetlost, pa je moguće videti sjajni rep. Dužina kometinih repova dostiže i nekoliko desetina miliona kilometara.