Tipovi galaksija

 

Sve galaksije su u suštini iste jer su nastale otprilike u isto vreme, od istih fundamentalnih čestica i po istim fizičkim zakonima. Međutim, između njih postoje razlike, a najuočljivije su morfološke, pa su prve podele galaksija na tipove bile vezane upravo za njihove oblike. Američki astronom Edvin Habl podelio je galaksije prema njihovom obliku na:

1) eliptične,

2) sočivaste (prelazne),

3) spiralne,

4) nepravilne.

Ta podela sugerisala je da razvoj galaksija ide od eliptičnih ka spiralnim, ali je ta teorija kasnije odbačena jer se pretpostavlja da je oblik neke galaksije posledica načina sažimanja još u stadijumu protogalaksije. Iako je ta teorija s vremenom napuštena, podela galaksija koju je dao Habl zadržala se do danas.

 

tipovi galaksija slika

 

Habl je napravio i potklasifikaciju galaksija. One se dele u različite kategorije prema tome koliko im je oblik blizak krugu (kod eliptičnih galaksija), odnosno po prisustvu osovine i dužini grana (kod spiralnih galaksija sa prečkom ili bez nje). Galaksija tipa E0 je eliptična, ali skoro kružna, dok je ona tipa E6 u obliku izdužene elipse. Galaksija tipa Sa ima veliku centralnu osovinu i pribijene grane, dok galaksija tipa Sc ima tanju osovinu i duže grane.

 

Eliptične galaksije

Te galaksije imaju oblik elipse, što je samo njihova dvodimenzionalna projekcija koja se vidi na nebeskom svodu, ali u stvarnosti te galaksije imaju oblik elipsoida. Znatno se razlikuju po masi i veličini, a međusobno se razlikuju i po manjoj ili većoj spljoštenosti. Spljoštenost eliptičnih galaksija Habl je računao po formuli 10 · ((ab) : b), gde je a velika poluosa, a b mala poluosa elipse. Treba imati u vidu da će tako izračunata spljoštenost biti tačna jedino za onu galaksiju koju gledamo sa strane, tj. kad njenu osu rotiranja vidimo pod pravim uglom. Međutim, mnoge eliptične galaksije vidimo tako da njihova osa rotiranja ide ka nama i tada te galaksije imaju manje-više oblik kruga. Između te dve krajnosti postoji neograničeno mnogo varijanti. Eliptične galaksije se označavaju slovom E (od engleskog elliptical, što znači „eliptičan”) i brojem koji označava stepen spljoštenosti.

Eliptične galaksije su građene uglavnom od crvenih i žutih zvezda, giganata i patuljaka, ali u njima nema plavih i belih supergiganata. One sadrže malo prašine i gasa, pošto su ga usisale zvezde koje su, uglavnom, veoma stare (oko 10 milijardi godina). Sjaj eliptičnih galaksija lagano opada od centra ka periferiji. Te galaksije, ako to uopšte čine, rotiraju veoma sporo.

 

Sočivaste galaksije

Taj tip galaksija Habl je uveo naknadno, kao vezu između eliptičnih i spiralnih galaksija, pa se zato zovu i prelazne. Imaju veliko i sjajno jezgro i ravan disk. Poput eliptičnih galaksija, ni one nemaju oblake prašine i gasova. Često se nazivaju spiralnim galaksijama bez krakova, a Hablova oznaka za njih je S0.

 

Spiralne galaksije

Stare zvezde u jezgru spiralne galaksije okružene su zaravnjenim diskom zvezda sa najmanje dve spiralne grane. Te galaksije se mogu podeliti na normalne i prečkaste. Normalne spiralne galaksije spadaju u najlepše tvorevine koje se mogu videti na nebu. Sastoje se od sjajnog jezgra iz kojeg izviru dugi kraci savijeni u spiralu. Ali tako izgledaju samo kad ravan njihove rotacije gledamo pod pravim ili nekim sličnim uglom. Gledano sa strane, vidimo disk sa uočljivim jezgrom, dok duž ekvatora celog diska prolazi pruga tamne materije. Te galaksije obiluju plavim i belim supergigantima. Spiralne galaksije se označavaju slovom S (od engleskog spiral, što znači „spiralan”), a Habl ih je podelio po razvijenosti krakova i jezgra. Po toj podeli, u tip Sa spadaju galaksije sa slabo razvijenim kracima i naglašenim jezgrom, koje zauzima do 50% prostora čitave galaksije. Tip Sb ima jasne i otvorene krake, dok im je jezgro manje nego kod galaksija tipa Sa. Na kraju, tip Sc ima još otvorenije krake i sasvim malo jezgro.

Obično postoje dva kraka koja izviru iz suprotnih krajeva jezgra, ali ima dosta spiralnih galaksija sa više od dva kraka. Kraci su posebno zanimljivi, jer su izgleda mnogo postojaniji nego što se to na prvi pogled čini. Kako se zvezde bliže jezgru kreću brže od onih koje su na daljim orbitama, trebalo bi da se kraci sve više uvijaju (namotavaju), dok se konačno ne stope u jedinstveni disk, ali se to ipak ne dešava. Razlog tome, po jednoj teoriji, jeste to što su kraci samo veća koncentracija zvezda, ali se oni ne sastoje uvek od istih zvezda. Zvezde zapravo prolaze kroz krake, s tim što se u njima nešto duže zadržavaju jer njihov izlazak iz kraka usporava gravitacija zvezda koje su iza njih (koje su tek ušle u krak). To znači da se zvezde u tim galaksijama ne kreću konstantnom brzinom, već kad se približavaju kraku one se kreću brže, a kad izlaze iz njega kreću se sporije. Na taj način kraci uspevaju da zadrže svoj nepromenjen izgled. Oni se i sami lagano obrću oko jezgra, ali mnogo sporije od zvezda koje ih čine. Te promene brzina u spiralnoj grani dovode do gomilanja ogromnih oblaka gasova duž unutrašnjosti grana. Ponekad su pritisci u tim oblacima dovoljno veliki da u njima nastanu nove zvezde.

Kod nekih spiralnih galaksija kraci ne izviru direktno iz jezgra, već iz posebne koncentracije zvezda koja poput neke prečke leži u centru diska. Po tome se te galaksije zovu prečkaste ili premostene galaksije. Njihova oznaka je SB (B dolazi od engleskog barred, što znači „premosten”). I one se kao i obične spiralne galaksije dele na tip a, b i c, i to po istom principu, tj. prema razvijenosti svojih krakova i po veličini jezgra.

 

Nepravilne galaksije

Nepravilne galaksije su nedefinisanog oblika i ne mogu se drugačije klasifikovati. Pošto nemaju pravilan oblik Habl ih je označio sa Irr (od engleskog irregular, što znači „nepravilan”). Postoji nekoliko razloga zašto su neke galaksije nepravilnog oblika. Prvo, da bi galaksija dobila pravilan oblik potrebna je određena minimalna srednja gustina materije oblaka koji pretenduje da postane galaksija. Tek nakon toga pod dejstvom rotacije i gravitacije oblak s vremenom dobije pravilan oblik. Međutim, ako oblak ne raspolaže dovoljnom količinom materije, ostaće bez ikakve forme. Druga mogućnost je da su neke galaksije još suviše mlade i da nisu stigle da zauzmu pravilan oblik. A postoji i mogućnost da su neke galaksije nepravilne zbog gravitacionog dejstva neke druge, bliske galaksije. Takođe, moguće je i da je došlo do sudara dve galaksije usled čega su se obe izobličile.

Međutim, i među nepravilnim galaksijama uočavaju se neke specifičnosti, po kojima se one dele na dve potklase. Galaksije potklase Irr I su sjajnije, imaju složenu strukturu i u nekima od njih se naslućuju tragovi spiralnih krakova. Obično se te galaksije nalaze u parovima, što bi moglo da govori o nekadašnjim spiralnim galaksijama čiji oblik je narušen međusobnim gravitacionim dejstvom. Galaksije potklase Irr II imaju slab površinski sjaj, što je posledica malog broja zvezda u njima.