Mesec

 

Mesec je jedini Zemljin prirodni satelit i ujedno najbliže nebesko telo. Nastao je pre otprilike 4,5 milijardi godina. Prema najprihvaćenijoj teoriji o postanku Meseca, telo prečnika oko 7000 km (kometa ili asteroid) sudarilo se sa Zemljom tokom njenog formiranja, a od izbačenog materijala koji se raspršio oko Zemlje i s vremenom stopio nastao je Mesec.

Mesec je čvrsto nebesko telo prečnika 3473,3 km, i po površini je 13,5, po obimu 3,7, a po masi 81,3 puta manji od Zemlje, dok mu je gravitacija 6 puta manja od Zemljine. Srednja udaljenost Meseca od Zemlje je 384 400 km, tako da svetlost sa Meseca stigne do Zemlje za 1,28 sekundi. Na svom putu oko Zemlje Mesec se okreće i oko svoje ose, ali tako da je prema Zemlji uvek okrenut istom stranom. Naime, sila Zemljine teže je s vremenom toliko usporila Mesec da se njegova brzina rotacije gotovo izjednačila sa orbitalnim periodom – oko svoje ose (koja ima nagib 5,14°) okrene se za 29,53 dana (sinodički mesec), a oko Zemlje za 27,32 dana (siderički mesec). To znači da se Mesec okrene oko svoje ose otprilike jednom u toku svog kretanja oko Zemlje, zbog čega se sa Zemlje može videti samo jedna njegova strana, odnosno nešto više od 50% njegove površine.

Prečnik Meseca je samo 3473,3 km i mnogi sateliti ostalih planeta imaju veći prečnik, ali ako se gleda odnos planeta/satelit, Zemljin satelit je najveći. Ugovor UN, Outer space treaty, koji je stupio na snagu 1984. godine, zabranjuje posedovanje nebeskih tela kao što je Mesec, a važi i za države i za fizička lica.

 

mesec slika1

 

Struktura Meseca

Površinu čine stene, kao što je granit, prekrivene slojem Mesečeve prašine zvane regolit, debele 20 m. Stenoviti omotač, debljine oko 1000 km, više je nego upola tanji od Zemljinog omotača. Razne seizmičke analize pokazale su da je Mesečevo jezgro čvrsto ili polučvrsto. Spoljno jezgro, debljine 100 km, verovatno je delimično tečno, dok je unutrašnje jezgro, prečnika 600 km i temperature 1500 °C, verovatno čvrsto.

Prvi crtež Meseca napravio je italijanski astronom Galileo Galilei 1609. godine. Najniža područja Meseca su ogromne tamne površine, koje se mogu videti golim okom sa Zemlje, a jasno se uočavaju u svetlijoj okolini – višim predelima sa najviše udarnih kratera. Te ravnice je, 1651. godine, italijanski astronom Đovani Ričoli nazvao morima, iako u njima nema vode. Naime, posmatrajući Mesec, astronomi su pogrešno zaključili da su jasno vidljive tamne mrlje na njegovoj površini, kao i na Zemlji, mora. Te ravnice zauzimaju skoro 16% površine Meseca i nastale su razlivanjem lave (danas na njemu nema aktivnih vulkana). Najveće Mesečevo more je Okean oluja.

Po rubovima ravnica protežu se veliki planinski venci, koji nose imena planina na Zemlji (Alpi, Altaj, Apenini, Pirineji itd.). Najviša tačka Meseca nalazi se na planini Lajbnic, koja je na Mesečevom južnom polu, gde neki vrhovi dostižu i 9000 m. Osim planinskih lanaca, mogu se videti i krateri, koji nose imena po svetskim naučnicima (Kopernik, Humbolt, Tiho itd.). Krateri su vrlo velikog prečnika (do 300 km), a iako im rubovi izgledaju strmo, oni su veoma malog nagiba. To otkriće pripada Nemcu Jozefu Hopmanu, koji je izumeo specijalne metode istrživanja pomoću dužina senki. Na Mesecu je otkriveno oko 30000 kratera, najdublji je Njutnov (7250 m), dok je krater Aristarh najsjanija tačka na Mesecu.

 

Uticaj Meseca na Zemlju

Mesec usporava brzinu rotacije Zemlje usled čega se, godišnje, dan na njoj produžava za 20 mikrosekundi. Pri tome se energija kretanja Zemlje pretvara u toplotnu energiju i impuls rotacionog kretanja se prenosi na Mesec, čije se rastojanje od Zemlje povećava za 4 cm godišnje. Ta pojava je utvrđena laserskim merenjima 1995. godine.

Mesec zadržava konstantnost Zemljine ose rotacije (samim tim i klime), a uzrokuje i plimu i oseku. Voda na onoj strani Zemlje koja je bliža Mesecu trpi najveći uticaj njegovog gravitacionog polja i obrnuto. Usled toga nastaju plima i oseka, koje prate Mesec na njegovoj orbiti oko Zemlje (zapravo, one prethode Mesecu i nisu direktno poravnate sa njim). U zavisnosti od udaljenosti Meseca od Zemlje, gravitaciono dejstvo Meseca razlikuje se po snazi, pa se i plima i oseka razlikuju po visini. Plima dostiže punu visinu na otvorenim prostranstvima okeana, dok je u zatvorenim vodama ili na malim vodenim površinama plima znatno niža.

 

Osnovni podaci

mesec slika