Aliteracija je česta upotreba istih suglasnika ili suglasničkih grupa u više reči u stihu ili rečenici. Tom stilskom figurom naglašava se emocionalno stanje govornika, zvukovni ugođaj, ritam ili glasovni efekti. Javlja se i u narodnoj i u umetničkoj književnosti. Aliteracija se češće javlja u stihu, izrekama i poslovicama, nego u prozi. Naziv potiče od latinske reči alliteration, odnosno od reči ad (pri, uz) i littera (slovo).
Primeri
1. Aleksa Šantić, iz pesme Veče na školju:
„Prohladni pada mrak,
Vrh hridi crne
Trne
Zadnji rumeni zrak.”
2. Vladimir Nazor, iz pesme Cvrčak:
„I cvrči, cvrči cvrčak na čvoru crne smrče.”
3. Brzalice:
• Riba ribi grize rep.
• Šašina šuša šeta šorom, a šašina po šušinom salašu.