Elipsa je izostavljanje dela ili delova rečenice bez gubljenja smisla. Tom stilskom figurom iskazuje se dramska napetost radnje ili osećanja, a sastoji se u tome da se cela rečenica svede na reč na kojoj je logičko i emocionalno težište rečenice. Elipsa se upotrebljava i u slučajevima kada se želi postići jezgrovitost, kratkoća i punoća izraza, tzv. lapidarnost. Tako su mnoge naše narodne umotvorine veoma često izrečene u eliptičkom obliku. Naziv potiče od grčke reči élleipsis, što znači „izostavljanje”.
Primeri
1. Ivan G. Kovačić, iz pesme Jama:
„U mome redu počela da ludi,
Neka žena. Vikala je: ’Gori!
Ljudi, gori! Kuća gori! Ljudi!’
A žica ljuto počela da pori,
Nabreknute, grozne naše uši.
Na tla se žena ugušena sruši.”
2. Narodne poslovice:
• Ko tebe kamenom, ti njega hlebom.
• Mladost – ludost.
• Zrno po zrno pogača, kamen po kamen palača.