Simploka je stilska figura kod koje dva uzastopna stiha ili više njih počinju istom rečju (ili rečima) i završavaju se istom rečju (ili rečima). Može se javiti i u uzastopnim rečenicama ukoliko je tekst u prozi. Njome se ističe posebno značenje onoga što stihovi ili rečenice sadrže. Simploka je kombinacija dve stilske figure, anafore udružene sa epiforom. Naziv potiče od grčke reči symploke, što znači „isprepletenost”.
Simploka zajedno sa anaforom, epiforom i anadiplozom spada u stilske figure koje se zajedničkim imenom nazivaju lirski paralelizmi. Te stilske figure se najčešće javljaju u poeziji i označavaju ponavljanje jedne ili više reči u uzastopnim stihovima, čime se celoj pesmi daje određen emocionalni ton.
Primeri
1. Iz narodne epske pesme Marko Kraljević i kći kralja Arapskoga:
„Tvrda vjera! ostavit te neću,
Tvrda vjera! prevarit te neću.”
2. Dušan Matić, iz pesme Doneću ti cveće:
„Doneću ti cveće naše krvi,
Doneću ti nebo naše krvi.”
3. Dobriša Cesarić, iz pesme Detinjstvo:
„To sada gleda on,
To sada misli on,
To sada sanja on.”