Simbol

 

Simbol je stilska figura koja se sastoji od konkretne materijalne oznake (reči) kojom se upućuje na neki apstraktan pojam. Njegovom upotrebom konkretnom predmetu daje se šire značenje i dublji smisao. Simbol čini apstraktan pojam razumljivim i vrlo snažnim. Naziv potiče od grčke reči symbolon, što znači „oznaka, znak, beleg”.

Kada ime nekog konkretnog predmeta postane oznaka za neki apstraktan pojam ili grupu pojmova, tada se takva reč naziva simbol. Neki od najpoznatijih simbola su: srp i čekić (savez seljaka i radnika), zastava (država), gavran (nesreća), soko (junaštvo). Ako je to pak ime nekog određenog lica, opet se misli na određeni pojam, na primer: Miloš Obilić (simbol junaštva), Vuk Branković (simbol izdajstva). Jedan simbol može imati više značenja, na primer: bela boja (simbol nevinosti, čistote, dobrote), nebo (simbol slobode, beskonačnosti). Ponekad cela pesma ili pripovetka može biti simbolička. Tako, na primer, pesma Vojislava Ilića Grm simbolično označava usamljenika, ponosnog i postojanog čoveka. Pesma Jovana Dučića Morska vrba takođe označava usamljenog i tužnog čoveka.

 

Primer:

1. Vasko Popa, pesma Ljubav Belutka:

Zagledao se u lepu,

U oblu plavooku,

U lakomislenu beskrajnost.

U beonjaču se njen

Sav premetnuo.

Jedino ga ona razume,

Zagrljaj njen jedini

Ima oblik njegove želje,

Mutave i bezdane.

Senke je njene sve

U sebi zarobio.

Slepo je zaljubljen

I nikakve druge lepote,

Osim one koju voli

I koja će mu doći glave,

Ne vidi.