Anafora predstavlja ponavljanje jedne ili više reči na početku više uzastopnih stihova ili rečenica ako je tekst u prozi. Tom stilskom figurom izražava se punoća i jačina osećanja. Naziv potiče od grčke reči anaphorá, što znači „ponavljanje”.
Anafora zajedno sa epiforom, simplokom i anadiplozom spada u stilske figure koje se zajedničkim imenom nazivaju lirski paralelizmi. One se najčešće javljaju u poeziji i označavaju ponavljanje jedne ili više reči u uzastopnim stihovima, čime se celoj pesmi daje određen emocionalni ton.
Primeri
1. Iz narodne epske pesme Zidanje ćuprije u Višegradu:
„Kud će tol’ko blago dijevati:
Al’ će blago davat sirotinji,
Al’ će blago u Drinu sipati,
Al’ će gradit po Bosni haire.”
2. Tin Ujević, iz pesme Svakidašnja jadikovka:
„I nema sestre ni brata,
I nema oca ni majke,
I nema drage ni druga.”