Nijedno merenje nije sasvim tačno, već uvek daje neki približan rezultat. Greške koje se javljaju pri merenju vrednosti fizičke veličine mogu se pojaviti iz različitih razloga, a najčešće su prouzrokovane postupkom merenja i mernim instrumentom.
Prema karakteru svog ponašanja pri merenju, greške se dele na:
1) sistematske – nastaju zbog nesavršenosti ili neispravnosti mernih instrumenata; tokom više merenja iste merene veličine ostaju stalne ili se menjaju na predvidiv način;
2) slučajne – nastaju zbog nepravilnog postupka merenja; tokom više merenja iste merene veličine menjaju se na nepredvidiv način i imaju različite vrednosti za svako ponovljeno merenje iste merene veličine;
3) grube – nastaju nepažnjom i nedostatkom stručnog znanja korisnika mernih sredstava.
Slučajne greške se smanjuju ako se merenje ponovi više puta ili se uzmu izmerene vrednosti nekoliko merilaca, pa se izračuna srednja vrednost merene veličine. Srednja vrednost se izračunava tako što se saberu svi rezultati merenja i podele sa brojem merenja:
Odstupanje dobijenog rezultata od srednje vrednosti
Prema načinu izražavanja, greške merenja se dele na:
1) apsolutne,
2) relativne.
Apsolutna greška merenja predstavlja razliku između rezultata merenja (lsr) i realne vrednosti merene veličine (l0), a izražava se u jedinicama merene veličine:
Relativna greška merenja je određena odnosom apsolutne greške merenja (∆l) i realne vrednosti merene veličine (l0), a izražava se u procentima:
