Uzajamno delovanje dva tela koja nisu u neposrednom dodiru

 

Postoji nekoliko vrsta uzajamnog delovanja tela koja nisu u neposrednom dodiru:

1) gravitaciono,

2) električno,

3) magnetno.

 

Gravitaciono delovanje

Svako telo koje se nalazi iznad površine Zemlje pada na tlo (pod uslovom da se ne nalazi na nekoj podlozi ili da nije obešeno). Zemlja privlači sva tela koja se nalaze na njoj ili u njenoj blizini. Privlačno delovanje Zemlje naziva se gravitaciono delovanje, tj. gravitacija. Gravitaciono polje, koje postoji oko svakog tela, obrazuje se u prostoru oko Zemlje. Gravitacija deluje između tela koja nisu u kontaktu, pa čak i na velikom rastojanju. Gravitaciono delovanje je uvek privlačno i javlja se između bilo koja dva tela. Zbog delovanja Zemljine teže sva tela slobodno padaju. Slobodnom padu tela mogu da se suprotstave različite prepreke – podloga na kojoj telo stoji, kanap o koji je telo obešeno i slično.

Primeri delovanja gravitacije:

1) kada se izmakne podloga ili prekine kanap o koji je telo obešeno, telo pada na zemlju,

2) kada bacimo neko telo uvis, brzina mu se postepeno smanjuje i ono posle nekog vremena padne na zemlju,

3) Mesec se kreće oko Zemlje,

4) Zemlja se kreće oko Sunca,

5) plima i oseka na Zemlji posledica su gravitacionog delovanja Meseca, odnosno Sunca.

 

Električno delovanje

Statički elektricitet predstavlja svojstvo pojedinih materija (ćilibara, stakla ili plastične materije) da privlače laka tela ako se protrljaju vunenom krpom ili krznom. Elektricitet je prvi proučavao grčki filozof Tales iz Mileta, 600. godine pre n. e. On je primetio da kad se ćilibar (jedna vrsta smole) protrlja vunenom tkaninom, on privlači sitne komadiće. Međutim, toj pojavi nije dat veći značaj, tako da je ona ubrzo zaboravljena. Tek u XVII veku, engleski fizičar Vilijam Gilbert je obratio pažnju na tu pojavu i pokazao da i druga tela imaju to svojstvo. On je toj pojavi dao naziv elektricitet, po ćilibaru, koji se na grčkom naziva elektron.

Za tela koja posle trenja sa drugim telima privlače lakša tela može da se kaže da su naelektrisana. Naelektrisanje tela se može vršiti na različite načine, a najjednostavniji način je naelektrisanje trenjem. Na osnovu eksperimenata došlo se do zaključka da postoje dve vrste naelektrisanih tela. Jedna vrsta je označena kao pozitivna (+), a druga kao negativna (−). Na primer, ebonitna (plastična) šipka se može naelektrisati vunenom tkaninom, dok se staklena šipka može naelektrisati svilenom tkaninom. Pri tome, plastična šipka postaje negativno naelektrisana, dok staklena šipka postaje pozitivno naelektrisana.

Tela se privlače ako su naelektrisana suprotnim vrstama naelektrisanja, a odbijaju ako su naelektrisana istim vrstama naelektrisanja (slika ispod).

 

elektricno delovanje slika

 

U prostoru oko naelektrisanog tela deluje električno polje.

 

Magnetno delovanje

Od davnina je poznato da gvozdena ruda magnetit ima osobinu da privlači komade gvožđa. Naime, u okolini mesta Magnezija (u Maloj Aziji), nekoliko vekova pre naše ere, pronađena je ruda gvožđa koja ima svojstvo da privuče i da stalno drži gvozdene predmete. Ta pojava je nazvana magnetizam, a tela koja imaju to svojstvo nazvana su magneti. Magnetna tela koja se nalaze u prirodi nazivaju se prirodni magneti. Pored prirodnih, postoje i veštački magneti, koji se najčešće prave u obliku šipke, potkovice ili igle.

Svaki magnet ima dva pola:

1) severni pol – označava se velikim latiničkim slovom N (od engleskog North – sever),

2) južni pol – označava se velikim latiničkim slovom S (od engleskog South – jug).

Istoimeni magnetni polovi dva magneta odbijaju se, dok se raznoimeni polovi privlače (slika ispod).

 

magnetno delovanje slika1

 

Svaki komad razdeljenog magneta je potpuni magnet, sa severnim i južnim polom. To znači da svaki magnet predstavlja dipol (slika ispod).

 

magnetno delovanje slika2