Pleonazam


Pleonazam označava pojavu nepotrebno upotrebljenih različitih a istoznačnih reči u sklopu jednog izraza (čak štaviše, mala kućica, stara baba). Naziv potiče od grčke reči pleonasmós, što znači „suvišak, pretek”.

Kada se pleonazam upotrebljava kao stilska figura (u književnosti), gomilanje reči istog značenja može pojačati intenzitet onoga što pisac želi da kaže, prikaže ili opiše (npr. naglašavanje neke osobine), i tada je prirodan i opravdan. Naime, nekad je potrebno reći stara baba, da bi se označila baba koja je starija od uobičajene bapske starosti, ili mala kućica, da bi se naglasilo značenje njene malenosti. Međutim, najčešće se javlja kao stilistička greška, ili je odlika loše govorne kulture, i tada pleonazam predstavlja nepotrebno gomilanje istoznačnih reči.

Primeri (pravilno – nepravilno):
• autić – mali autić
• baš – baš upravo
• cev – šuplja cev
• često – često puta
• desetak – oko desetak
• kulminacija – vrhunac kulminacije
• mislim – ja lično mislim
• popni se – popni se gore
• siđi – siđi dole

Treba napomenuti da upotreba pleonazma iz aspekta gramatike nije pogrešna. Naime, rečenica Ona ima malu kućicu gramatički je potpuno ispravna. Konstrukcija same rečenice je u redu, jer pridev mala može ići uz imenicu kućica, sa kojom se slaže i u rodu i u broju i u padežu.

U zavisnosti od konteksta u kojem se upotrebljava, pleonazam se može shvatiti ili kao nepravilnost ili kao nešto što je sasvim u redu. Pleonastički izrazi mogu imati smisla ako služe za pojačavanje izraza u književnom delu, ali treba odbaciti pleonazme koji su suvišni sa stanovišta iskazivanja misli, a nemaju ekspresivne funkcije, pa samim tim ni opravdanja.