Pomoćni glagoli služe za građenje složenih glagolskih oblika (perfekta, pluskvamperfekta, futura prvog, futura drugog i potencijala). U srpskom jeziku pomoćni glagoli su biti i hteti.* Oni imaju posebne oblike promene u odnosu na sve druge glagole.
Glagol biti
◊ Prezent (ima dva odnosno tri prezenta)
a) nesvršeni puni (naglašeni) oblici:
• jd.: 1. jesam, 2. jesi, 3. jest(e)
• mn.: 1. jesmo, 2. jeste, 3. jesu
b) nesvršeni enklitički (nenaglašeni) oblici:
• jd.: 1. sam, 2. si, 3. je
• mn.: 1. smo, 2. ste, 3. su
c) svršeni oblici:
• jd.: 1. budem, 2. budeš, 3. bude
• mn.: 1. budemo, 2. budete, 3. budu
Naglašeni oblik u trećem licu jednine prvobitno je glasio jest, dok je danas znatno običniji oblik jeste. Jest se još čuva u spoju to jest i u izreci što jest, jest.
Negirani prezentski oblici glagola biti jesu:
• jd.: 1. nisam, 2. nisi, 3. nije
• mn.: 1. nismo, 2. niste, 3. nisu
◊ Perfekat
• jd.: 1. bio/bila sam, 2. bio/bila/bilo si, 3. bio/bila/bilo je
• mn.: 1. bili/bile smo, 2. bili/bile/bila ste, 3. bili/bile/bila su
◊ Imperfekat (ima dva oblika)
• jd.: 1. bejah, beh, 2. bejaše, beše, 3. bejaše, beše
• mn.: 1. bejasmo, besmo, 2. bejaste, beste, 3. bejahu, behu
◊ Aorist
• jd.: 1. bih, 2. bi, 3. bi
• mn.: 1. bismo, 2. biste, 3. biše
◊ Futur I
• jd.: 1. biću, 2. bićeš, 3. biće
• mn.: 1. bićemo, 2. bićete, 3. biće
◊ Futur II
• jd.: 1. budem bio/bila, 2. budeš bio/bila/bilo, 3. bude bio/bila/bilo
• mn.: 1. budemo bili/bile, 2. budete bili/bile/bila, 3. budu bili/bile/bila
◊ Imperativ
• jd.: 1. –, 2. budi, 3. (neka bude)
• mn.: 1. budimo, 2. budite, 3. (neka budu)
◊ Potencijal
• jd.: 1. bio/bila bih, 2. bio/bila/bilo bi, 3. bio/bila/bilo bi
• mn.: 1. bili/bile bismo, 2. bili/bile/bila biste, 3. bili/bile/bila bi
◊ Radni glagolski pridev (ima samo treće lice)
• jd.:: bio, bila, bilo
• mn.: bili, bile, bila
◊ Trpni glagolski pridev
• nema
◊ Glagolski prilog sadašnji
• za sva lica: budući
Glagolski prilog sadašnji upotrebljava se uglavnom u okviru uzročnog vezničkog izraza budući da (= pošto, s obzirom na to što).
◊ Glagolski prilog prošli
• za sva lica: bivši
Glagolski prilog prošli danas se ne upotrebljava u toj funkciji, nego kao pridev (bivši, -a, -e) u značenju raniji, nekadašnji.
Glagol hteti
◊ Prezent
a) puni (naglašeni) oblici:
• jd.: 1. hoću, 2. hoćeš, 3. hoće
• mn.: 1. hoćemo, 2. hoćete, 3. hoće
b) enklitički (nenaglašeni) oblici:
• jd.: 1. ću, 2. ćeš, 3. će
• mn.: 1. ćemo, 2. ćete, 3. će
Negirani prezent ima posebne oblike:
• jd.: 1. neću, 2. nećeš, 3. neće
• mn.: 1. nećemo, 2. nećete, 3. neće
◊ Perfekat
• jd.: 1. hteo/htela sam, 2. hteo/htela/htelo si, 3. hteo/htela/htelo je
• mn.: 1. hteli/htele smo, 2. hteli/htele/htela ste, 3. hteli/htele/htela su
◊ Imperfekat
• jd.: 1. hoćah, 2. hoćaše, 3. hoćaše
• mn.: 1. hoćasmo, 2. hoćaste, 3. hoćahu
◊ Aorist (ima dva oblika)
• jd.: 1. htedoh, hteh, 2. htede, hte, 3. htede, hte
• mn.: 1. htedosmo, htesmo, 2. htedoste, hteste, 3. htedoše, hteše
◊ Futur I
• jd.: 1. hteću, 2. htećeš, 3. hteće
• mn.: 1. htećemo, 2. htećete, 3. hteće
◊ Futur II
• jd.: 1. budem hteo/htela, 2. budeš hteo/htela/htelo, 3. bude hteo/htela/htelo
• mn.: 1. budemo hteli/htele, 2. budete hteli/htele/htela, 3. budu hteli/htele/htela
◊ Imperativ
• jd.: 1. –, 2. htedni, 3. (neka hoće)
• mn.: 1. htednimo, 2. htednite, 3. (neka hoće)
◊ Potencijal
• jd.: 1. hteo/htela bih, 2. hteo/htela/htelo bi, 3. hteo/htela/htelo bi
• mn.: 1. hteli/htele bismo, 2. hteli/htele/htela biste, 3. hteli/htele/htela bi
◊ Radni glagolski pridev (ima samo treće lice)
• jd.: hteo, htela, htelo
• mn.: hteli, htele, htela
◊ Trpni glagolski pridev
• nema
◊ Glagolski prilog sadašnji
• za sva lica: hoteći
◊ Glagolski prilog prošli
• za sva lica: htevši
*Napomena: Neki gramatičari govore o posebnom glagolu jesam, koji ima samo prezent (nema infinitiv), dok pravim prezentom od biti smatraju budem (budeš, bude itd.). Takvo razdvanje nije opravdano, jer rečenicama s glagolom biti u prošlom ili budućem vremenu (npr. Bio sam spreman, Biću spreman) odgovaraju u prezentu oblici sa (je)sam (Spreman sam), dok Budem spreman nije moguće. Otuda se i u rečnicima odrednica jesam upućuje na odrednicu biti.