Pomoćni glagoli

 

U srpskom jeziku postoje tri pomoćna glagola. Nazivaju se pomoćni zato što služe za građenje drugih glagolskih oblika. To su:

1) biti,

2) hteti,

3) jesam*.

 

Pomoćni glagol biti

Ima sve glagolske oblike osim trpnog prideva (pošto nije prelazan).

1) Prezent:

1. budem           1. budemo

2. budeš            2. budete

3. bude              3. budu

2) Perfekat:

1. bio sam           1. bili smo

2. bio si               2. bili ste

3. bio je               3. bili su

3) Imperfekat (ima dva oblika):

1. bejah, beh              1. bejasmo, besmo

2. bejaše, beše           2. bejaste, beste

3. bejaše, beše           3. bejahu, behu

4) Pluskvamperfekat:

1. bejah/beh bio              1. bejasmo/besmo bili

2. bejaše/beše bio           2. bejaste/beste bili

3. bejaše/beše bio           3. bejahu/behu bili

5) Aorist:

1. bih           1. bismo

2. bi             2. biste

3. bi             3. biše

6) Futur I:

1. biću             1. bićemo

2. bićeš           2. bićete

3. biće             3. biće

7) Futur II:

1. budem bio           1. budemo bili

2. budeš bio            2. budete bili

3. bude bio              3. budu bili

8) Imperativ:

1. /                1. budimo

2. budi           2. budite

3. /                3. /

9) Potencijal:

1. bio bih           1. bili bismo

2. bio bi             2. bili biste

3. bio bi             3. bili bi

10) Radni glagolski pridev:

– ima samo treće lice:

a) jednina: bio, bila, bilo

b) množina: bili, bile, bila

11) Glagolski prilog sadašnji:

– za sva lica: budući

12) Glagolski prilog prošli:

– za sva lica: bivši

Glagolski prilog sadašnji upotrebljava se uglavnom u okviru uzročnog veznika budući da (= pošto, s obzirom na to što).

Glagolski prilog prošli danas se ne upotrebljava u toj funkciji, nego kao pridev (bivši, bivša, bivše) u značenju raniji, nekadašnji.

 

Pomoćni glagol hteti

Ima sve glagolske oblike osim trpnog prideva (pošto nije prelazan). U prezentu ima naglašene (duže) i nenaglašene (kraće) oblike.

1) Prezent:

a) naglašeni oblici:

1. hoću            1. hoćemo

2. hoćeš           2. hoćete

3. hoće             3. hoće

b) nenaglašeni oblici:

1. ću            1. ćemo

2. ćeš           2. ćete

3. će            3. će

Negirani prezent ima posebne oblike:

1. neću             1. nećemo

2. nećeš           2. nećete

3. neće             3. neće

2) Perfekat:

1. hteo sam           1. hteli smo

2. hteo si               2. hteli ste

3. hteo je               3. hteli su

3) Imperfekat:

1. hoćah             1. hoćasmo

2. hoćaše           2. hoćaste

3. hoćaše           3. hoćahu

4) Pluskvamperfekat:

1. bejah/beh hteo              1. bejasmo/besmo hteli

2. bejaše/beše hteo           2. bejaste/beste hteli

3. bejaše/beše hteo           3. bejahu/behu hteli

5) Aorist (ima dva oblika):

1. htedoh, hteh           1. htedosmo, htesmo

2. htede, hte               2. htedoste, hteste

3. htede, hte               3. htedoše, hteše

6) Futur I:

1. hteću            1. htećemo

2. htećeš           2. htećete

3. hteće             3. hteće

7) Futur II:

1. budem hteo           1. budemo hteli

2. budeš hteo            2. budete hteli

3. bude hteo              3. budu hteli

8) Imperativ:

1. /                   1. htednimo

2. htedni           2. htednite

3. /                   3. /

9) Potencijal:

1. hteo bih           1. hteli bismo

2. hteo bi             2. hteli biste

3. hteo bi             3. hteli bi

10) Radni glagolski pridev:

– ima samo treće lice:

a) jednina: hteo, htela, htelo

b) množina: hteli, htele, htela

11) Glagolski prilog sadašnji:

– za sva lica: hoteći

12) Glagolski prilog prošli:

– za sva lica: htevši

 

Pomoćni glagol jesam

Nema infinitiv, već samo oblike prezenta, i to naglašene (duže) i nenaglašene (kraće) oblike:

a) naglašeni oblici:

1. jesam           1. jesmo

2. jesi               2. jeste

3. jeste             3. jesu

b) nenaglašeni oblici:

1. sam           1. smo

2. si               2. ste

3. je              3. su

Naglašeni oblik u trećem licu jednine prvobitno je glasio jest, dok je danas znatno običniji oblik jeste. Jest se još čuva u spoju to jest i u izreci što jest, jest.

Za negaciju u prezentu postoje posebni oblici:

1. nisam           1. nismo

2. nisi               2. niste

3. nije              3. nisu

 

*Napomena: Pojedini gramatičari osporavaju postojanje posebnog glagola jesam, koji nema infinitiv (ima samo prezent). Prema njihovom mišljenju, puni oblici (jesam, jesi, jeste, jesmo, jeste, jesu) i enklitički oblici (sam, si, je, smo, ste, su) prezenta glagola jesam predstavljaju, u stvari, nesvršene pune odnosno enklitičke oblike prezenta glagola biti. U tom slučaju, oblici prezenta budem, budeš, bude, budemo, budete, budu predstavljaju svršene oblike prezenta glagola biti. Oni smatraju da razdvanje nije opravdano, jer rečenicama sa glagolom biti u prošlom (bio sam umoran) ili budućem vremenu (biću umoran) odgovaraju u prezentu oblici sa (je)sam (umoran sam), dok budem umoran nije moguće.