Pomoćni glagoli

 

U srpskom jeziku postoje tri pomoćna glagola. Nazivaju se pomoćni zato što služe za građenje drugih glagolskih oblika. To su:
1) biti,
2) hteti,
3) jesam*.

 

Pomoćni glagol biti

Ima sve glagolske oblike osim trpnog prideva (pošto nije prelazan).

1) Prezent:
1. budem           1. budemo
2. budeš            2. budete
3. bude              3. budu

2) Perfekat:
1. bio sam           1. bili smo
2. bio si               2. bili ste
3. bio je               3. bili su

3) Imperfekat (ima dva oblika):
1. bejah, beh              1. bejasmo, besmo
2. bejaše, beše           2. bejaste, beste
3. bejaše, beše           3. bejahu, behu

4) Pluskvamperfekat:
1. bejah/beh bio              1. bejasmo/besmo bili
2. bejaše/beše bio           2. bejaste/beste bili
3. bejaše/beše bio           3. bejahu/behu bili

5) Aorist:
1. bih           1. bismo
2. bi             2. biste
3. bi             3. biše

6) Futur I:
1. biću             1. bićemo
2. bićeš           2. bićete
3. biće             3. biće

7) Futur II:
1. budem bio           1. budemo bili
2. budeš bio            2. budete bili
3. bude bio              3. budu bili

8) Imperativ:
1. /                1. budimo
2. budi           2. budite
3. /                3. /

9) Potencijal:
1. bio bih           1. bili bismo
2. bio bi             2. bili biste
3. bio bi             3. bili bi

10) Radni glagolski pridev:
• ima samo treće lice:
a) jednina: bio, bila, bilo
b) množina: bili, bile, bila

11) Glagolski prilog sadašnji:
• za sva lica: budući

12) Glagolski prilog prošli:
• za sva lica: bivši

Glagolski prilog sadašnji upotrebljava se uglavnom u okviru uzročnog veznika budući da (= pošto, s obzirom na to što).

Glagolski prilog prošli danas se ne upotrebljava u toj funkciji, nego kao pridev (bivši, bivša, bivše) u značenju raniji, nekadašnji.

 

Pomoćni glagol hteti

Ima sve glagolske oblike osim trpnog prideva (pošto nije prelazan). U prezentu ima naglašene (duže) i nenaglašene (kraće) oblike.

1) Prezent:
a) naglašeni oblici:
1. hoću            1. hoćemo
2. hoćeš           2. hoćete
3. hoće             3. hoće
b) nenaglašeni oblici:
1. ću            1. ćemo
2. ćeš           2. ćete
3. će            3. će

Negirani prezent ima posebne oblike:
1. neću             1. nećemo
2. nećeš           2. nećete
3. neće             3. neće

2) Perfekat:
1. hteo sam           1. hteli smo
2. hteo si               2. hteli ste
3. hteo je               3. hteli su

3) Imperfekat:
1. hoćah             1. hoćasmo
2. hoćaše           2. hoćaste
3. hoćaše           3. hoćahu

4) Pluskvamperfekat:
1. bejah/beh hteo              1. bejasmo/besmo hteli
2. bejaše/beše hteo           2. bejaste/beste hteli
3. bejaše/beše hteo           3. bejahu/behu hteli

5) Aorist (ima dva oblika):
1. htedoh, hteh           1. htedosmo, htesmo
2. htede, hte               2. htedoste, hteste
3. htede, hte               3. htedoše, hteše

6) Futur I:
1. hteću            1. htećemo
2. htećeš           2. htećete
3. hteće             3. hteće

7) Futur II:
1. budem hteo           1. budemo hteli
2. budeš hteo            2. budete hteli
3. bude hteo              3. budu hteli

8) Imperativ:
1. /                   1. htednimo
2. htedni           2. htednite
3. /                   3. /

9) Potencijal:
1. hteo bih           1. hteli bismo
2. hteo bi             2. hteli biste
3. hteo bi             3. hteli bi

10) Radni glagolski pridev:
• ima samo treće lice:
a) jednina: hteo, htela, htelo
b) množina: hteli, htele, htela

11) Glagolski prilog sadašnji:
• za sva lica: hoteći

12) Glagolski prilog prošli:
• za sva lica: htevši

 

Pomoćni glagol jesam

Nema infinitiv, već samo oblike prezenta, i to naglašene (duže) i nenaglašene (kraće) oblike:
a) naglašeni oblici:
1. jesam           1. jesmo
2. jesi               2. jeste
3. jeste             3. jesu
b) nenaglašeni oblici:
1. sam           1. smo
2. si               2. ste
3. je              3. su

Naglašeni oblik u trećem licu jednine prvobitno je glasio jest, dok je danas znatno običniji oblik jeste. Jest se još čuva u spoju to jest i u izreci što jest, jest.

Za negaciju u prezentu postoje posebni oblici:
1. nisam           1. nismo
2. nisi               2. niste
3. nije              3. nisu

 

*Napomena: Pojedini gramatičari osporavaju postojanje posebnog glagola jesam, koji nema infinitiv (ima samo prezent). Prema njihovom mišljenju, puni oblici (jesam, jesi, jeste, jesmo, jeste, jesu) i enklitički oblici (sam, si, je, smo, ste, su) prezenta glagola jesam predstavljaju, u stvari, nesvršene pune odnosno enklitičke oblike prezenta glagola biti. U tom slučaju, oblici prezenta budem, budeš, bude, budemo, budete, budu predstavljaju svršene oblike prezenta glagola biti. Oni smatraju da razdvanje nije opravdano, jer rečenicama sa glagolom biti u prošlom (bio sam umoran) ili budućem vremenu (biću umoran) odgovaraju u prezentu oblici sa (je)sam (umoran sam), dok budem umoran nije moguće.