Tvorba (građenje) reči

 

Svaka reč ima jedan deo koji se nikada ne menja po rodu, broju i padežu. Taj nepromenljivi deo reči naziva se gramatička osnova reči. Promenljivi deo reči, koji se dodaje na gramatičku osnovu, naziva se nastavak za oblik i on se razlikuje od nastavaka za tvorbu reči.

Neke reči nastaju od drugih reči, a taj proces se naziva građenje (tvorba) reči. Takve reči mogu biti izvedene ili složene, dok se one reči koje nisu nastale od drugih reči nazivaju proste reči. Izvedene i složene reči, kao i prosta reč od koje su nastale, čine porodicu reči. Najmanji deo reči koji je zajednički celoj porodici reči i u kojem se čuva osnovno značenje, koje povezuje sve te reči, naziva se koren reči. Neke reči mogu imati isti koren, a da ne pripadaju istoj porodici reči.

Primeri porodica reči:

1) mlad, mlada, mladost, mladalački, mladić, omladina;

2) lov, lovac, lovački, mišolovka, ribolovac, krivolov, ulov, uloviti;

3) voda, nizvodno, uzvodno, podvodno, razvodnjeno, vodostaj, vodomer;

4) vod, voditi, navoditi, dovoditi, odvoditi, dalekovod, gasovod.

Koren reči prve porodice reči je mlad, druge lov, a treće i četvrte vod (imaju isti koren, ali ne pripadaju istoj porodici reči).

 

Tvorbeni postupci

Tvorba reči je stvaranje novih reči dodavanjem raznih nastavaka na osnovu reči ili spajanjem dveju ili više reči. Tvorbena osnova nije gramatička osnova reči, već onaj deo reči koji ostaje kada se od nje oduzme poslednji sufiks. Postoje tri postupka tvorbe reči:

1) izvođenje ili derivacija,

2) slaganje ili kompozicija,

3) kombinovana tvorba.

Izvođenje reči

Reči koje nastaju postupkom izvođenja nazivaju se izvedenice. One imaju novo značenje, a nastaju kada se na tvorbenu osnovu ili koren reči doda nastavak u vidu sufiksa:

– kuć- + -ica = kućica,

– nov- + -ost = novost,

– pes- + -ma= pesma,

– pis- + -ar = pisar,

– šum- + -ski = šumski.

Isti sufiksi daju slična značenja (bank-ar, pek-ar, zid-ar), dok različiti sufiksi daju druga, nova značenja (zid-ati, zid-arski, zid-ni).

Slaganje reči

Reči koje nastaju tim postupkom nazivaju se složenice. One nastaju dodavanjem prefiksa na tvorbenu osnovu ili koren reči, ili spajanjem dveju ili više reči:

1) dodavanje prefiksa:

– do- + kuvati = dokuvati,

– is- + kuvati = iskuvati,

– pro- + kuvati = prokuvati,

– u- + posliti = uposliti,

– za- + posliti = zaposliti;

2) spajanje reči:

– dan + gubiti = dangubiti,

– do + putovati = doputovati,

– krem + pita = krempita,

– ne + poznat = nepoznat,

– vino + grad = vinograd.

U nekim slučajevima, složenice nastaju spajanjem dveju reči ili njihovih osnova pomoću spojnog vokala (najčešće vokalom o, ređe vokalom e):

– brod + o + lom = brodolom,

– dalek + o + vod = dalekovod,

– jug + o + istok = jugoistok,

– plav + o + kosa = plavokosa,

– roman + o + pisac = romanopisac,

– kuć + e + vlasnik = kućevlasnik.

Kombinovana tvorba reči

Taj postupak podrazumeva istovremeno i izvođenje i slaganje reči:

– bez + briž + an = bezbrižan,

– miš + o + lov + ka = mišolovka,

– na + kup + ac = nakupac,

– ne + vez + an = nevezan,

– pri + grad + ski = prigradski.