Naporedni odnosi među rečeničnim članovima

 

Naporedni odnos je odnos koji postoji među rečima i sintagmama koje imaju istu službu u okviru rečenice. Taj odnos se iskazuje veznicima. Rečenični članovi koji stoje u naporednom odnosu su subjekat, objekat, priloške odredbe i imenski deo predikata. Osnovne vrste naporednih odnosa su:

1) sastavni,

2) suprotni,

3) rastavni.

Sastavni naporedni odnos je odnos između paralelnih pojmova. Karakteristični veznici za taj odnos su i, ni, niti, pa, te.

Primeri:

1) za sastavni odnos naporednih subjekata:

– Filip i Đorđe igraju fudbal.

Ni Jelena ni Ivana nisu došle u školu.

2) za sastavni odnos naporednih objekata:

– Kupila je hleb i mleko.

– Ona nije kupila ni hleb ni mleko.

3) za sastavni odnos naporednih priloških odredaba:

– Svetlo je bilo upaljeno u sobi i na terasi. (mesto)

– Kiša nije padala ni juče, ni danas. (vreme)

– Ona piše brzo i lepo. (način)

4) za sastavni odnos naporednih imenskih delova predikata:

– Jelena je lepa i pametna.

– Ona je ljubazna i pažljiva.

U sastavnom naporednom odnosu gotovo nikad nema potrebe da se zarez piše ispred veznika i, dok se ispred veznika ni, niti, pa, te zarez piše kada se nešto ističe. Ako između rečeničnih članova nema veznika, zarez je obavezan, na primer: dan je bio lep, sunčan, bez vetra.

Suprotni naporedni odnos je odnos između nesaglasnih pojmova. Karakteristični veznici za taj odnos su a, ali, nego, već. Veznici za suprotni naporedni odnos obavezno se odvajaju zarezom.

Primeri:

1) za suprotni odnos naporednih subjekata:

– Knjigu nije kupio Đorđe, nego Filip.

– Nije došla Jelena, već Ivana.

2) za suprotni odnos naporednih objekata:

– Dobio je šal, a ne kapu.

– Kupio je knjigu, a ne svesku.

3) za suprotni odnos naporednih priloških odredaba:

– Svetlo je bilo upaljeno u sobi, a ne na terasi. (mesto)

– Kiša nije padala juče, nego prekjuče. (vreme)

– On piše brzo, ali nečitko. (način)

4) za suprotni odnos naporednih imenskih delova predikata:

– Bluza je nova, ali iscepana.

– Pita je bila ukusna, ali preslatka.

Rastavni naporedni odnos je odnos između pojmova od kojih važi samo jedan pojam. Karakterističan veznik za taj odnos je ili.

Primeri:

1) za rastavni odnos naporednih subjekata:

– Doći će Jelena ili Ivana.

– Medalju će osvojiti Filip ili Đorđe.

2) za rastavni odnos naporednih objekata:

– Obući će košulju ili majicu.

– Sipaj mi sok ili kiselu vodu.

3) za rastavni odnos naporednih priloških odredaba:

– Svetlo je bilo upaljeno u sobi ili na terasi. (mesto)

– Kiša je padala juče ili prekjuče. (vreme)

– Ona piše brzo ili sporo. (način)

4) za suprotni odnos naporednih imenskih delova predikata:

– Ona je mršava ili debela.

– Pita je pečena ili prepečena.