Kongruencija

 

Kongruencija je slaganje promenljivih reči (prideva, pridevskih zamenica, glagola i promenljivih brojeva) sa imenicom ili imeničkom zamenicom uz koju stoje. Te reči slažu se u svim elementima koji su im zajednički, tj. u istom su rodu, broju, licu i padežu (ukoliko se menjaju po padežima). Naziv potiče od latinske reči congruentia, što znači „slaganje”, „podudarnost”.

Kada se posmatraju reči u okviru rečenice ili sintagme, može se uočiti da postoje reči koje kontrolišu slaganje, reči koje se slažu i kategorije u kojima se vrši slaganje. Reč koja kontroliše slaganje je imenica i ona određuje koje će se reči slagati, pa se zato naziva kontrolor kongruencije. Reč koja se slaže (pridev, pridevska zamenica, glagol, promenljivi broj) naziva se kongruentna reč. Imenica i pridev, pridevska zamenica ili broj slažu se u rodu, broju i padežu, a imenica i glagol u rodu, broju i licu. Gramatičke kategorije koje učestvuju u kongruenciji nazivaju se kongruentne kategorije.

 

Kongruencija prideva

1. Pridevi, pridevske zamenice i pridevske sintagme u službi atributa slažu se sa imenicom, kao glavnom rečju u sintagmi, u rodu, broju i padežu, na primer:

Mladolika Jelena voli voćne torte.

Ovde je:

– mladolika – pridev u službi atributa,

– Jelena – imenica kao glavna reč u imeničkoj sintagmi,

– slaganje u rodu (ženski), broju (jednina) i padežu (nominativ);

– voćne – pridev u službi atributa,

– torte – imenica kao glavna reč u imeničkoj sintagmi,

– slaganje u rodu (ženski), broju (množina) i padežu (akuzativ).

2. Pridevi, pridevske zamenice i pridevske sintagme u službi imenskog dela predikata slažu se sa imenicom (ili imeničkom sintagmom) u službi subjekta u rodu, broju i padežu, na primer:

– Njegov džemper je nov.

Ovde je:

– njegov – pridevska zamenica u službi atributa u imeničkoj sintagmi,

– džemper – imenica kao glavna reč imeničke sintagme u službi subjekta,

– je – pomoćni glagol jesam kao deo imenskog predikata,

– nov – pridev u službi imenskog dela predikata,

– slaganje u rodu (muški), broju (jednina) i padežu (nominativ).

 

Kongruencija glagola

Svaki glagol u službi predikata slaže se sa imenicom ili ličnom zamenicom u službi subjekta u rodu, broju i licu, na primer:

– Jelena je otputovala.

Ovde je:

– Jelena – imenica u službi subjekta,

– je otputovala – glagol (u obliku perfekta) u službi predikata,

– slaganje u rodu (ženski), broju (jednina) i licu (treće).

Kada u jednoj rečenici ima više subjekata srednjeg ili različitog roda, upotrebljava se glagol u obliku množine muškog roda, na primer:

Mama i dete su šetali po parku.

Jelena i Đorđe su došli.

Odelo i kaiš su kupljeni u istoj prodavnici.

 

Kongruencija brojeva

1. Redni brojevi u službi atributa slažu se sa imenicom kao glavnom rečju u sintagmi u rodu, broju i padežu, na primer:

– Pročitala je treću knjigu.

Ovde je:

– treću – redni broj u službi atributa,

– knjigu – imenica kao glavna reč u imeničkoj sintagmi,

– slaganje u rodu (ženski), broju (jednina) i padežu (akuzativ).

2. Redni brojevi u službi imenskog dela predikata slažu se sa imenicom (ili imeničkom sintagmom) u službi subjekta u rodu, broju i padežu, na primer:

– Njena kuća je druga.

Ovde je:

– njena – pridevska zamenica u službi atributa u imeničkoj sintagmi,

– kuća – imenica kao glavna reč imeničke sintagme u službi subjekta,

– je – pomoćni glagol jesam kao deo imenskog predikata,

– druga – redni broj u službi imenskog dela predikata,

– slaganje u rodu (ženski), broju (jednina) i padežu (nominativ).

3. Kada je osnovni broj u funkciji subjekta, kongruencija je složena:

a) uz brojeve sa jedan na kraju, imenica i glagol se upotrebljavaju u jednini, na primer:

– Došao je dvadeset jedan dečak.

– Prošla je četrdeset jedna godina.

b) uz brojeve dva, tri, četiri i sve složene brojeve sa 2, 3 ili 4 na kraju, imenica je u genitivu jednine, a glagol u obliku množine srednjeg roda kad označavaju muški i srednji rod, odnosno u obliku množine ženskog roda kad označavaju ženski rod, na primer:

– Došla su dvadeset dva dečaka.

– Prošle su četrdeset tri godine.

c) uz brojeve od pet pa naviše, nezavisno od roda koji označavaju, glagol je u obliku jednine srednjeg roda, a imenica u genitivu množine, na primer:

– Došlo je dvadeset sedam dečaka.

– Prošlo je četrdeset devet godina.

4. Uz zbirne brojeve se obično upotrebljava glagol u obliku jednine srednjeg roda, a ređe glagol u obliku množine muškog roda, na primer:

– Došlo je osamnaestoro dece.

– Došli su osamnaestoro dece.

5. Uz brojne imenice kojima se označava neki broj muških osoba, deo predikata u ličnom obliku je u množini, a deo predikata koji razlikuje rod se može upotrebiti dvojako, na primer:

– Četvorica su sedela.

– Četvorica su sedeli.

 

Gramatička i semantička kongruencija

Gramatička kongruencija je slaganje imenice sa gramatičkim rodom, a semantička kongruencija je slaganje imenice sa prirodnim rodom.

Imenice se prema gramatičkom rodu, koji se određuje na osnovu njihove promene (tipa deklinacije), dele na imenice muškog, ženskog i srednjeg roda. Između gramatičkog roda imenica i pola njima označenih osoba (prirodnog roda) postoji sistemska veza, tako da se osobe muškog pola označavaju imenicama muškog, a osobe ženskog pola imenicama ženskog gramatičkog roda. Mlada bića (dete, mače, tele) označavaju se imenicama srednjeg gramatičkog roda jer nemaju uočljivo razvijene odlike muškog/ženskog pola.

U nekim slučajevima dolazi do neslaganja između gramatičkog i prirodnog roda. Imenice kod kojih se ta dva roda slažu su imenice prve vrste (stric, zaova), a imenice kod kojih se ta dva roda ne slažu su imenice treće vrste. One označavaju osobe muškog pola (alpinista, gazda, komšija, solista, starešina, teča, vladika, vojskovođa itd.), ali su imenice gramatičkog ženskog roda. Kod njih je u jednini dozvoljena samo gramatička kongruencija, dok su u množini dozvoljene i gramatička i semantička (nije uobičajena), na primer:

– Onaj komšija je došao. (jednina, gramatička kongruencija – muški rod)

– One komšije su došle. (množina, gramatička kongruencija – ženski rod)

– Oni komšije su došli. (množina, semantička kongruencija – muški rod)

Kod imenica treće vrste koje označavaju osobe i muškog i ženskog pola (kukavica, mušterija, pijanica, skitnica, varalica, uhoda i sl.) kongruencija i u jednini i u množini može biti i gramatička i semantička, mada u množini to nije uobičajeno, na primer:

– Ona varalica je došla. (jednina, gramatička kongruencija – ženski rod)

– Onaj varalica je došao. (jednina, semantička kongruencija – muški rod)

– One varalice su došle. (množina, gramatička kongruencija – ženski rod)

– Oni varalice su došli. (množina, semantička kongruencija – muški rod)