Polisemija je višeznačnost (mnogoznačnost) jedne reči, tj. svojstvo jedne reči da ima više značenja, što zavisi od saopštenja koje se kazuje. Naziv potiče od grčkih reči polýs (mnogo) i sêma (znak). Polisemija nastaje zbog uočavanja sličnosti, pa se pojam koji se inače označava nekom drugom rečju dovodi u vezu sa upotrebljenom rečju, a značenje polisemične reči zavisi od rečenice u kojoj je upotrebljena, konteksta i konkretne govorne situacije. Za razliku od homonimije, gde reči potpuno istog oblika imaju potpuno različita značenja, polisemične reči imaju više značenja koja se ne odvajaju mnogo od osnovnog značenja.
Imenica glava, na primer, pored osnovnog značenja („gornji deo čovečjeg, odnosno prednji deo životinjskog tela”) ima i sledeća značenja:
1. strana metalnog novca na kojoj je nečiji lik ili neka druga likovna predstava;
2. pamet, inteligencija, um, razum; svest, misli;
3. život (npr. u izrazu stavljati glavu na kocku);
4. osoba, ličnost, pojedinac, čovek;
5. ličnost koja rukovodi, upravlja, starešina (npr. glava kuće);
6. gornji prošireni zaobljeni ili zadebljali kraj ili deo nekog predmeta (npr. glava eksera);
7. loptasti zadebljali deo nekih biljaka (npr. glavica luka);
8. komad neke materije, obično prehrambenog proizvoda (npr. glava šećera);
9. prednji, čeoni, istureni deo neke povorke, kolone;
10. deo knjige ili spisa koji čini izvesnu celinu, poglavlje, odlomak.
Primeri
• Kupila je dve glavice kupusa.
• Moj tata je glava naše porodice.
• Ona čita osmu glavu romana.
• Stavio je kapu na glavu.
Pojava suprotna polisemiji naziva se monosemija, a takve reči nazivaju se monosemične (jednoznačne) reči.