Naporedni odnosi među nezavisnim predikatskim rečenicama

 

Kao što između paralelnih rečeničnih članova postoje naporedni odnosi, tako postoje i naporedni odnosi među nezavisnim predikatskim rečenicama. Ako se u okviru jedne komunikativne rečenice nađu dve nezavisne predikatske rečenice ili više njih, među njima se može javiti takav tip odnosa. Naporedni odnosi među nezavisnim predikatskim rečenicama mogu biti:

1) sastavni,

2) rastavni,

3) suprotni,

4) zaključni,

5) isključni.

Sastavni naporedni odnos javlja se među predikatskim rečenicama koje se smislom nadovezuju jedna na drugu i međusobno su saglasne. Te rečenice su istog smera i povezane su u jedan saglasan niz. Glavni veznik za obeležavanje tog odnosa je i, a ostali veznici su ni, niti, pa, te. Na primer:

– Kupila je poklon i otišla kod drugarice na rođendan.

– Nije dovoljno učio, pa je dobio lošu ocenu.

– Uzeo je loptu i izašao da igra košarku.

Kod nezavisnih predikatskih rečenica u sastavnom odnosu veznik može biti izostavljen. U tim slučajevima obavezno se piše zarez, na primer:

– Ležim, čitam i maštam.

– Napravio je sendvič, seo da večera i uključio televizor.

– Šetaju se parkom, razgovaraju i jedu sladoled.

U sastavnom odnosu gotovo nikada nema potrebe da se zarez piše ispred veznika i, dok se ispred veznika ni, niti, pa, te može pisati.

Rastavni naporedni odnos javlja se među predikatskim rečenicama koje označavaju različite radnje, od kojih će se samo jedna realizovati ili je samo jedna moguća. Između takvih rečenica najčešće stoji veznik ili. Zarez se piše kada se veznik ili ponavlja u rečenici, a u ostalim slučajevima uglavnom se ne piše. Na primer:

– Budi dobar prema njemu ili ga ostavi na miru.

– Ili će se izviniti, ili će se praviti naivan.

– Posle podne idem u šetnju ili ću voziti bicikl.

Suprotni naporedni odnos javlja se među predikatskim rečenicama koje označavaju suprotne ili nepodudarne radnje. Veznici za obeležavanje tog odnosa su a, ali, dok, nego, no, već. Suprotne naporedne rečenice se uvek odvajaju zarezom. Na primer:

– Bili su umorni, ali su ipak nastavili da rade.

– Nije bila u kupovini, već je šetala sa drugaricom.

– On je otišao desno, a ja sam produžio pravo.

Zaključni naporedni odnos javlja se među predikatskim rečenicama kada se drugom rečenicom iznosi zaključak koji proističe iz sadržaja prve rečenice. Taj odnos se ne obeležava veznicima, već zaključnom rečcom dakle ili izrazom prema tome. Zaključni odnos se obavezno obeležava zarezima, a nekada se može obeležiti tačkom i zarezom (;) ili dvema tačkama (:). Na primer:

– Počeo je da pada sneg, dakle, danas će biti hladno.

– U gradu je zastoj, prema tome, nismo mogli stići na vreme.

– Završava se septembar; počinje jesen.

Isključni naporedni odnos javlja se među predikatskim rečenicama kada se sadržaj druge rečenice isključuje iz onoga što označava prva rečenica. Taj odnos se obeležava isključnim rečcama jedino, osim, samo, odnosno vezničkim spojevima jedino što, osim što, samo što. Isključni odnos se obavezno obeležava zarezima. Na primer:

– Svi su pobegli, jedino je on ostao.

– Spreman je za test, samo što ima malu tremu.

– Volim sve voće, jedino što mi je grejpfrut malo gorak.