Reči se u srpskom jeziku dele na vrste, u zavisnosti od svog značenja, službe u rečenici i oblika koje u toj službi imaju. Postoji deset vrsta reči, od kojih neke menjaju svoj oblik prilikom upotrebe u rečenici, a neke ne menjaju. Vrste reči koje menjaju svoj oblik nazivaju se promenljive vrste reči. Vrste reči koje uvek ostaju u istom obliku nazivaju se nepromenljive vrste reči.
Promenljive vrste reči
Promenljive vrste reči menjaju svoj oblik u zavisnosti od svojih gramatičkih kategorija. U tu grupu spadaju:
1. imenice
2. zamenice
3. pridevi
4. brojevi (od jedan do četiri)
5. glagoli
Postoje tri vrste promene reči:
1. deklinacija (promena reči po padežima)
2. konjugacija (promena glagola po vremenima, licima i načinima)
3. komparacija (poređenje prideva i nekih priloga)
Sve reči koje imaju deklinaciju nazivaju se imenske reči. To su imenice, zamenice, pridevi i neki brojevi. Imenske reči razlikuju tri gramatičke kategorije:
1. rod (prirodni ili gramatički): muški, ženski i srednji
2. broj: jednina i množina
3. padež
Pridevi pored tih kategorija imaju i stepene poređenja i razlikovanje određenog i neodređenog pridevskog vida.
Brojevi od jedan do četiri su promenljivi, dok su brojevi od pet pa naviše nepromenljivi, osim kad je reč o stotini (pored nepromenljivog sto), hiljadi, milionu, milijardi itd., koji se mogu smatrati i imenicama.
Glagoli imaju sledeće gramatičke kategorije (ali nemaju svi glagolski oblici sve te kategorije):
1. lice
2. vreme
3. način
4. glagolski vid (svršeni, nesvršeni)
5. glagolski rod (prelazni, neprelazni, povratni)
6. gramatički rod (muški, ženski, srednji)
7. gramatički broj (jednina, množina)
Nepromenljive vrste reči
Nepromenljive vrste reči ne menjaju svoj oblik prilikom upotrebe u rečenici. Izuzetak su pojedini prilozi koji imaju stepene poređenja, po ugledu na prideve. Nepromenljive vrste reči su:
1. prilozi
2. predlozi
3. veznici
4. rečce
5. uzvici