Antonimi

 

To su reči suprotnog značenja prema nekoj drugoj reči. Dve reči suprotnog značenja čine antonimski par. Antonimi mogu biti imenice, glagoli, pridevi, prilozi i predlozi. Pojam „antonim” je grčkog porekla i potiče od reči antónymon, odnosno od reči antí (protiv; suprotan) i ónyma (ime).

Antonimi mogu biti:
1) primarni ili pravi – između njih ne postoji etimološka veza jer su im se izrazi razvili iz različitih korena:
• belo – crno
• desno – levo
• gore – dole
• govoriti – ćutati
• lep – ružan
• visok – nizak

2) tvorbeni – imaju isti koren, a nastaju dodavanjem raznih prefiksa:
• antipatičan – simpatičan
• heterogen – homogen
• izneti – uneti
• nadvožnjak – podvožnjak
• naoružati – razoružati
• otvoriti – zatvoriti

3) binarni – oni kod kojih svaki potpuno negira značenje svog parnjaka, tj. potpuno isključuje njegov sadržaj:
• istina – laž
• ljubav – mržnja
• oštar – tup
• pun – prazan
• tišina – buka
• veseo – tužan

Postoje reči koje nemaju binarne antonime, kao što su one koje imenuju biljke i životinje (osim mogućih polnih suprotnosti, na primer: lav – lavica, slon – slonica).

4) višestruki – oni koji su svojim značenjima suprotni različitim rečima:
• bistar – mutan, glup
• star – nov, mlad, moderan

Antonimi se mogu graditi i pomoću prefiksa koji označava negaciju:
• ciklon – anticiklon
• globalizam – antiglobalizam
• jednakost – nejednakost
• legalan – nelegalan
• napad – protivnapad
• otrov – protivotrov
• socijalan – asocijalan
• teizam – ateizam