Antonimi

 

To su reči suprotnog značenja prema nekoj drugoj reči. Dve reči suprotnog značenja čine antonimski par. Antonimi mogu biti imenice, glagoli, pridevi, prilozi i predlozi. Pojam „antonim” je grčkog porekla i potiče od reči antónymon, odnosno od reči antí (protiv; suprotan) i ónyma (ime).

Antonimi mogu biti:

1) primarni ili pravi – između njih ne postoji etimološka veza jer su im se izrazi razvili iz različitih korena:

– belo – crno,

– desno – levo,

– gore – dole,

– govoriti – ćutati,

– ispred – iza,

– lep – ružan,

– tišina – buka,

– veliki – mali;

2) tvorbeni – imaju isti koren, a nastaju dodavanjem raznih prefiksa:

– antipatičan – simpatičan,

– heterogen – homogen,

– izneti – uneti,

– nadvožnjak – podvožnjak,

– naoružati – razoružati,

– otvoriti – zatvoriti;

3) binarni – oni kod kojih svaki potpuno negira značenje svog para, tj. potpuno isključuje njegov sadržaj:

– istina – laž,

– ljubav – mržnja,

– oštar – tup,

– pun – prazan,

– sreća – tuga,

– tišina – buka,

– veseo – tužan;

Postoje reči koje nemaju binarne antonime, kao što su one koje imenuju biljke i životinje (osim mogućih polnih suprotnosti, na primer: lav – lavica, slon – slonica).

4) višestruki – oni koji su svojim značenjima suprotni različitim rečima:

– bistar – mutan, glup,

– star – nov, mlad, moderan.

Antonimi se mogu graditi i pomoću prefiksa koji označava negaciju:

– ciklon – anticiklon,

– globalizam – antiglobalizam,

– jednakost – nejednakost,

– legalan – nelegalan,

– napad – protivnapad,

– otrov – protivotrov,

– socijalan – asocijalan,

– teizam – ateizam.