Rečenica

 

Rečenica je skup reči (ili samo jedna reč) koji ima određeno značenje i kojim se iskazuje jedna završena misao. Ili, rečenica je misao iskazana ili napisana rečima. U pisanju se obeležava na početku velikim slovom, a na kraju tačkom, upitnikom ili uzvičnikom. U govoru se izražava različitom intonacijom, zavisno od toga da li se njome izriče neko obaveštenje, pitanje ili izražava začuđenost, divljenje i sl.

Prema značenju, rečenice se dele na:

1) obaveštajne – rečenice u kojima su data obaveštenja o nekim događajima, radnjama ili pojavama; na kraju obaveštajne rečenice stavlja se tačka. Na primer:

– Filip vozi bicikl.

– Jelena zaliva cveće.

2) upitne – rečenice pomoću kojih se postavljaju razna pitanja; na kraju upitne rečenice stavlja se upitnik. Na primer:

– Koliko je sati?

– Šta predlažete?

3) uzvične – rečenice u kojima su iskazana neka osećanja, lepa ili ružna; na kraju uzvične rečenice nalazi se uzvičnik. Na primer:

– Bravo!

– Danas je divan dan!

4) zapovedne – rečenice u kojima je iskazana neka naredba, zabrana, dozvola ili molba; na kraju zapovedne rečenice nalazi se tačka (molba, slaba zapovest) ili uzvičnik (stroga zapovest). Na primer:

– Dodaj mi daljinski.

– Kreni!

5) željne – rečenice u kojima je iskazana želja da se nešto ostvari; na kraju željne rečenice nalazi se uzvičnik. Na primer:

– Neka ti se ostvare sve želje!

– Srećna Nova godina!

Prema sastavu, rečenice se dele na:

1) proste – imaju samo jedan predikat. One mogu biti:

a) proste neproširene – imaju samo glavne rečenične članove (subjekat i predikat). Na primer:

– Jelena trči.

– Počinje zima.

b) proste proširene – pored glavnih rečeničnih članova imaju još neki dodatak, koji može biti imenski ili glagolski. Na primer:

– Danas je veoma hladno.

– Njena prijateljica Jelena lepo peva.

2) složene – sastoje se od dve proste rečenice ili više njih, odnosno to su rečenice koje imaju dva ili više predikata. Na primer:

– Filip leži na krevetu, gleda film i jede kokice.

– Ona sluša muziku i pravi kolače.

 

Rečenični članovi (služba reči u rečenici)

Svaka rečenica se sastoji od određenih delova, koji se nazivaju rečenični članovi. Oni imaju odgovarajuću službu u rečenici, a dele se na:

1) glavne:

predikat,

subjekat;

2) zavisne:

objekat,

priloške odredbe,

atribut,

apozicija.