Fonema

 

Fonema (ili glas) jeste najmanja jedinica fonološkog sistema, glas kao jedinica koja utiče na značenje reči, tj. glas čija je funkcija unošenje razlike u značenju unutar reči. Drukčije rečeno, to je najmanja govorna jedinica kojom se jedna reč razlikuje od neke druge, slične reči, kao što je, na primer, glas r u reči kora koji tu reč razlikuje od reči kola ili kosa. Sami glasovi nemaju značenje (osim nekih predloga, uzvika i veznika), ali menjaju značenje u sklopu pojedinih reči. Takvo diferencijalno svojstvo može imati i početna (putžut), i središnja (toptup), i završna fonema (mačmak). Što se tiče samih razlika, to mogu biti zvučnost (besbez), mekoća (džakđak), nazalnost (ledmed) i druge akustičke osobine.

Sam termin „fonema” najčešće se odnosi samo na samoglasnike i suglasnike, ali neki lingvisti tu ubrajaju i promene u intonaciji, akcentu i ritmu. Fonema može imati i varijacije koje se nazivaju alofoni (varijanta redukovane foneme u čijoj artikulaciji nisu izražena sva svojstva u dovoljnoj meri) i koje se fonetski razlikuju bez promena u značenju same reči. Naziv potiče od grčke reči phonema, što znači „glas”. Grana lingvistike koja proučava foneme naziva se fonologija.

Važno je voditi računa o svakom napisanom (ili izgovorenom) slovu, jer je samo jedna slovna greška dovoljna da se izmeni značenje napisane reči.

Primeri (reči):

– bajka – barka,

– čitati – pitati,

– čuvati – duvati,

– divlji – divni,

– dobiti – dubiti,

– drvo – prvo,

– kopati – kovati,

– mačka – mečka,

– paket – pamet,

– slava – slova,

– spadati – spavati.

Primeri (rečenice):

– Često mislim na vaš grad i na sve one divlje (divne) ljude koje sam tamo upoznala.

– Ona mnogo voli da jede gvožđe (grožđe).

– Pošto nisu imali novac za neki skup poklon, odlučili su da detetu kupe kuću (kucu).

– Već sedam dana čekam da mi stigne pamet (paket) iz Aranđelovca.