To su reči koje su po značenju identične ili vrlo slične nekoj drugoj reči, ali se od nje razlikuju po obliku. Upotreba sinonima zavisi od toga šta se govori, ili potrebe preciznijeg i konkretnijeg saopštavanja nečega. Prilikom upotrebe sinonima vrši se selekcija podataka, ističu se nijanse, jer nije isto kada se kaže vetar, vihor, povetarac, oluja, ili jesti, prezalogajiti, žderati.
Sinonimima se nazivaju one reči koje dele istovetno osnovno značenje i koje su po tome uporedive i međuzamenljive u pojedinim kontekstima. Sinonimija je odnos između pojedinačnih značenja pojedinačnih reči u određenom kontekstu. Jedna reč može biti uporediva i međuzamenljiva sa više reči, a ne samo sa jednom. Na primer, reč zemlja je sinonim sa rečima tlo i zemljište u jednom svom značenju, sa rečima pod i patos u drugom, a sa rečju država u trećem. Sinonimi mogu biti imenice, glagoli, pridevi, prilozi i predlozi.
Primeri
• brz – hitar, okretan
• debeo – punačak, ugojen
• drag – mio, umiljat
• hladan – leden, studen
• hodati – ići, koračati
• konj – kljuse, pastuv, raga
• kuća – dom, ognjište
• lep – sladak, šarmantan
• mrak – pomračina, suton, tmina
• učenik – đak, školarac
• veseo – radostan, raspoložen, razdragan