Persefona

 

Boginja podzemlja i prirode, Demetrina i Zevsova kćerka, Hadova supruga. Kao strašna kraljica podzemlja, ona sprovodi u delo kletve ljudi, gospodari senima i vlada čudovištima podzemnog sveta. Persefona živi iza Okeana, u vlažnim Hadovim dvorima, kraj kojih teku podzemne reke Piriflegetont, Aheront, Kokit i Stiks.

U mladosti, dok je još bila devojka (Kora), Persefona je bezbrižno živela uz majku i često se igrala sa drugaricama na cvetnim livadama. Njena sreća bila je nepomućena sve do dana kad je Had, uz Zevsovu dozvolu, odlučio da je odvede u podzemlje i da se njome oženi. Kora se jednog dana udaljila od majke da bi sa Okeanovim kćerkama na bujnoj livadi brala ruže, ljubičice, perunike, šafrane i zumbule. U želji da Hadu učini uslugu, Geja je tog dana stvorila stocveti narcis, koji je odmah privukao Korinu pažnju. Kad se devojka sagnula da obema rukama ubere taj primamljivi cvet, zemlja se raspukla i iz nje se pojavio Had, gospodar podzemlja, na zlatnim kočijama. On je zgrabio Koru i poveo je u mračno carstvo mrtvih. Sve dok je gledala zemlju i more, Kora je prizivala oca i majku, ali njen glas nisu čuli ni ljudi ni olimpski bogovi. Jedino je Hekata u svojoj pećini začula njene bolne krike, a Helije je, sa nebeskih visina, video i njenog otmičara. Kad su do Demetre stigli odjeci Korinih jauka, ona se vinula poput ptice da po kopnu i moru traži ljubljenu kćerku. Posle devet dana lutanja, Demetra je saznala od Helija da je Zevs odobrio Hadu da otme Koru. Boginja se tada u najvećoj tuzi povukla od bogova i ljudi. Da bi se izmirio sa Demetrom, Zevs je, posle izvesnog vremena, bio prisiljen da pošalje Hermesa u podzemlje da otuda izvede Koru. Iako nije želeo da se rastane od mlade supruge, Had je morao da se povinuje Zevsovoj volji. On je obećavao Persefoni da će biti gospodarica svega što živi na zemlji, ali je Demetrina kćerka nestrpljivo čekala da se upregnu konji koji će je odvesti majci. Lukavi Had je pred rastanak nagovorio suprugu da pojede zrno nara i time je zauvek vezao za mračno carstvo mrtvih. Od tog vremena Persefona je vreme jednako delila između majke i supruga – jednu polovinu godine provodila je na zemlji, sa Demetrom, a drugu polovinu u podzemlju, uz Hada.

 

persefona slika

 

Persefona je u mitu povezana sa Heraklom, Orfejem, Tezejem i Pirotejem. Volela je lepog Adonisa i delila njegovu naklonost sa Afroditom. U kasnijim predanjima Persefona se pominje kao Zevsova i Stiksina ili Zevsova i Rejina kćerka. Orfičari su je smatrali majkom Dionisa Zagreja. U rimskoj religiji poistovećena je sa Prozerpinom i povezana sa boginjom Liberom.

U kultu i mitu Persefona se pojavljuje u dva vida: kao gospodarica podzemlja ona je mračna, tajanstvena i zastrašujuća boginja, a kao Demetrina kćerka Kora – nežna i ljupka devojka. U svojstvu boginje podzemlja ona nema poseban kult, a kao Kora poštovana je zajedno sa Demetrom, posebno u Eleusini.

 

persefona slika1

 

Likovne predstave Persefone mogu se po tematici svrstati u četiri grupe: Kora i Demetra, otmica Kore, povratak iz podzemlja i Persefona sa Hadom u podzemlju (slika iznad). U Mikeni je nađena jedna grupa od slonovače (XV vek stare ere), koja verovatno predstavlja Demetru i Koru sa malim Plutom. Demetra i Kora prikazane su zajedno sa Triptolemom na jednom reljefu iz Eleusine (oko 440. godine stare ere). Otmica Kore predstavlja se na freskama, sarkofazima i nadgrobnim stelama, a njen povratak iz podzemlja česta je tema rimskih mozaika. Kao gospodarica podzemlja, Persefona je često prikazivana na južnoitalskim vazama iz IV veka stare ere.