Medeja – mitologija


Čuvena čarobnica, kćerka Helijevog sina Ejeta i Okeanide Idije. Kao njena majka kasnije se pominje boginja Hekata, a kao sestra – čarobnica Kirka. Medejina domovina je mitska zemlja Eja, poistovećena sa Kolhidom, na istočnim obalama Crnog mora.

Medeja je srećno i spokojno živela u predivnoj očevoj palati sve dok u Kolhidu nisu došli Argonauti. Kad je njihov vođa Jason zatražio zlatno runo, kralj Ejet je odlučio da uništi stranca. On mu je obećao zlatno runo ali je od njega zahtevao da najpre ujarmi Hefestove bikove i da poseje zube Aresovog zmaja. Hera i Atena želele su da pomognu svom štićeniku Jasonu. One su pozvale Afroditu da u Medejinom srcu rasplamsa ljubav prema lepom strancu jer su znale da jedino Ejetova kćerka može da mu pomogne svojim čarolijama. Medeja se dugo kolebala da li da ostane uz oca ili da posluša svoje srce; tek kad ju je Eros ranio strelom, i kad je Friksova udovica, njena sestra Halkiopa, pružila podršku Argonautima, ona se odlučila da pomogne Jasonu.

Po Herinoj volji, Medeja je videla najpre Jasonov lik u snu; kasnije se sa njim sastala van grada, kod Hekatinog svetilišta, gde mu je obećala pomoć pod uslovom da se njome oženi. Kad joj se Jason zakleo da će je uzeti za ženu i povesti u Grčku, Medeja mu je dala čarobnu mast koja će ga štititi od plamena Hefestovih bikova, a zatim mu je pomogla i da savlada zmaja koji je čuvao zlatno runo.

Poznato je još nekoliko predanja o Jasonovom i Medejinom susretu. Neki kažu da je Medeja, za razliku od surovog i negostoljubivog Ejeta, milostivo postupala sa strancima i da se zbog toga sukobila sa ocem. Ona je morala da napusti grad i da se skloni u Helijev gaj na obali mora; tu je susrela Jasona i Argonaute i upozorila ih da kralj Ejet nemilosrdno ubija sve strance. Kad joj je Jason obećao brak, Medeja ga je odvela do Aresovog svetilišta, gde se nalazilo zlatno runo, koje su čuvali tauridski vojnici (bikovi) i njihov vođa Drakon (zmaj). Pošto su savladali čuvare svetilišta, Argonauti su se domogli zlatnog runa, za koje neki kažu da je u stvari koža Friksovog pratioca Krija (ovan), koji je žrtvovan bogovima. Na vest da su stranci ušli u Aresovo svetilište, kralj Ejet je sa Kolhiđanima dojurio na obalu mora; kad je jedan od Argonauta ubio Ejeta, Kolhiđani su se razbežali, a grčki junaci su sa Medejom otplovili u zavičaj.


medeja slika


Drugi pripovedaju da je Medeja bila Artemidina sveštenica, koja je sve strance žrtvovala svojoj boginji. Kad su Argonauti prispeli u Kolhidu, lukavi Jason se sam iskrcao na obalu i pristupio Medeji, a bogovi su u njenom srcu odmah rasplamsali ljubav prema lepom tuđincu. Umesto okrutne i krvave žrtve, taj susret se završio Medejinim i Jasonovim venčanjem. Dionisovim posredstvom Ejet je blagoslovio njihov brak. Tako je Jason ostao u Kolhidi. Tek posle četiri godine on se setio svog zadatka, a Medeja mu je tada pomogla da se domogne zlatnog runa.

Čim su se Argonauti sa Medejom ukrcali na lađu, Ejet je za njima poslao poteru. Da bi zaustavila gonioce, Medeja je, za Jasonovu ljubav, ubila čak i polubrata Apsirta. Medejino i Jasonovo venčanje obavljeno je pre povratka lađe Argo u Jolk, i to ili na ostrvu Peuki ili na Korkiri. Na putu za Grčku Medeja je u nekoliko mahova, savetima i čarolijama, pomogla Argonautima. Naredila je grčkim junacima da lađu Argo dvanaest dana nose od Crvenog do Sredozemnog mora, a na Kritu je začarala i savladala diva Tala.

Posle povratka Argonauta u Jolk, Medeja je odlučila da se osveti kralju Peliji, koji je poslao Jasona u Kolhidu i u međuvremenu poubijao celu njegovu porodicu. I tom prilikom ona se poslužila lukavstvom i činima: pred Pelijinim kćerkama raskomadala je jednog ovna i stavila ga u veliki kazan sa ključalom vodom, a potom ga je oživela sasvim podmlađenog, kao jagnje. U želji da podmlade ostarelog oca, kraljeve kćerke su to isto učinile i sa Pelijom, ali ga Medeja nije oživela. Posle tog zločina, Akast, sin kralja Pelije, proterao je Jasona i Medeju iz zemlje. Izgnanici su našli utočište u Korintu.

U Korintu su Medeja i Jason srećno živeli deset godina. Kad je korintski kralj Kreont ponudio došljaku ruku svoje kćerke, Jason je, u želji da učvrsti svoj položaj, prihvatio taj brak. Ponižena Medeja surovo se osvetila i Kreontu i Jasonu. Ona je nevesti poslala haljinu i venac, ali su se ti „darovi” brzo pretvorili u plamen, koji je uništio dvor, kralja i njegovu kćerku. U međuvremenu, da bi njena osveta bila još surovija, Medeja je ubila sinove koje je rodila Jasonu (slika ispod), a zatim je na Helijevim kočijama otišla u Atinu.


medeja slika1


Medeju su u Atini srdačno dočekali, jer je ona obećala atinskom kralju Egeju da će mu svojim čarolijama omogućiti da dobije naslednika. Ona je tu ostala godinama i rodila je Egeju sina Meda. Tek kad je pokušala da otruje Tezeja, Egej ju je proterao iz Atine i ona je sa Medom otišla u Aziju. Kasnije se vratila u Kolhidu, gde je ubila svog strica Persa, koji je u međuvremenu preoteo vlast Ejetu.

Drugi pripovedaju da su Medeja i Jason, posle Pelijine smrti, najpre otišli na Korkiru i da je tu lavica rastrgla njihovog sina Mermera. Posle smrti svog kralja, Korinćani su pozvali Medeju, kao Helijevu unuku, da njima vlada. Tako je, zahvaljujući supruzi, Jason postao vladar Korinta. Medeja je želela da njena deca – Feret, Tetal, Alkimen, Tisandar i Eriopida – postanu besmrtna i zato ih je ostavljala u Herinom svetilištu. Kako su tu deca jedno za drugim umirala, Jason je napustio suprugu i vratio se u Jolk. Medeja je tada predala korintski presto Sizifu, a sama je otišla u Kolhidu.

Prema jednom manje poznatom predanju, posle ubistva svoje dece Medeja je pobegla u Tebu, gde je izlečila Herakla od ludila. Zatim je došla u Atinu, a posle pokušaja da otruje Tezeja, pobegla je u Fenikiju. Odatle je krenula ka severu i stigla u Aziju, gde se udala za nekog kralja kome je rodila sina Meda. Posle smrti preneta je na Ostrva blaženih, gde je postala Ahilova supruga.

Medejina sudbina česta je tema u antičkoj umetnosti. Euripidova tragedija Medeja, iz 431. godine stare ere, bila je uzor kasnijim pesnicima i tragičarima (Enije, Pakuvije, Ovidije, Seneka). Na crnofiguralnim i crvenofiguralnim vazama Medeja je prikazivana kao čarobnica. Tek od sredine V veka stare ere predstavljana je i kao ljubomorna supruga koja se priprema da ubije svoju decu. Taj trenutak je tema jedne čuvene Timomahove slike (I vek stare ere), koja je često kopirana.


Literatura:
• Dragoslav Srejović – Aleksandrina Cermanović-Kuzmanović, Rečnik grčke i rimske mitologije, drugo izdanje, Beograd: Srpska književna zadruga, 1987