Sin mikenskog kralja Atreja, Agamemnonov brat, suprug lepe Helene. Menelajeva majka je Aeropa, kćerka kritskog kralja Katreja. Neki pričaju da je Menelajev i Agamemnonov otac bio Atrejev sin Plisten, koji je rano umro, a da su braća nazvana Atridima po svom dedi, koji ih je odgajio.
Kad je Egist ubio Atreja, da bi na argivski presto vratio svog oca Tijesta, Agamemnon i Menelaj su pobegli spartanskom kralju Tindareju, koji ih je od ranog detinjstva poznavao i štitio. Tindarej je prijateljski dočekao braću; Agamemnona je oženio svojom kćerkom Klitemnestrom i vratio ga na očev presto, a Menelaju je dao ruku lepe Helene. Neki kažu da je sama Helena izabrala Menelaja za supruga. Posle smrti svojih sinova Dioskura, Tindarej je Menelaju prepustio vlast nad Lakedemonom i istočnom Mesenijom.
Menelaj je živeo sa Helenom u srećnom braku; njihov dvor bio je čuven po gostoprimstvu i izuzetnoj raskoši. Imali su kćerku Hermionu; neki pominju i njihovog sina Nikostrata, a kasnije se pripovedalo da su imali devetoro dece. Menelaj je imao i dva vanbračna sina – Megapenta i Ksenodama.
Da bi sahranio svog dedu Katreja ili da bi sredio pitanje nasledstva, Menelaj je otišao na ostrvo Krit, a to njegovo odsustvovanje iskoristio je Paris, koji je došao u Spartu i oteo Helenu. Kasnije se pričalo da je Menelaj, da bi sprečio sušu koja je pustošila spartansku zemlju, otišao u Troju da prinese žrtve na grobu Prometejevih sinova. Tu je Paris gostio Menelaja, ali kad je, zbog nehotičnog ubistva, morao napustiti Troju, Menelaj ga je pozvao da krene sa njim. U Sparti je Menelaj očistio Parisa od ubistva, gostio ga devet dana, a zatim je krenuo na Krit. U odsustvu svog domaćina, Paris je nagovorio Helenu da pođe sa njim u Troju. On se jedne noći, sa njom i velikim blagom, ukrcao na lađu i otplovio u zavičaj (slika ispod).
Boginja Irida obavestila je Menelaja o toj otmici i on je odmah pohitao u Spartu. Pošto se posavetovao sa Agamemnonom, pozvao je sve bivše Helenine prosioce da krenu na Troju. Zatim je sa Agamemnonom otišao na Itaku da pridobije Odiseja za rat. Zajedno sa Odisejem krenuo je najpre na Kipar da traži pomoć od kralja Kinire, a potom je stigao u Delfe, gde mu je Apolon naredio da Ateni posveti Heleninu ogrlicu. Pre početka rata, Menelaj, Odisej i Palamed otišli su u Troju i zahtevali od Prijama da im vrati Helenu. Kako ta misija nije uspela, otpočeo je Trojanski rat.
Menelaj je stigao pred Troju sa šezdeset lađa. U desetoj godini rata on je izašao na dvoboj sa Parisom i uspeo da ga rani, ali je Afrodita spasla svog štićenika. Svojom hrabrošću, i uz Ateninu i Herinu pomoć, Menelaj je ubio mnoge trojanske junake, a pred njim su se povukli Eneja i Helen. Njegov najveći podvig je odbrana Patroklovog leša od Trojanaca (slika ispod). Na takmičenjima priređenim povodom Patroklove smrti on je, uprkos Antilohovom lukavstvu, odneo pobedu u trci kolima. Pri takmičenjima koja su održana povodom Ahilove smrti, Menelaj je dobio od Tetide zlatan pehar, a u sporu oko Ahilovog oružja – izabran je za sudiju. Kad je prorok Kalhant objavio da je za povoljan ishod rata potrebno dovesti Ahilovog sina Neoptolema sa Skira, Menelaj je obećao da će, uz bogate darove, mladom junaku dati i ruku svoje kćerke Hermione.
Menelaj se pominje i među junacima koji su se nalazili u drvenom konju. Kad su osvojili grad, on je sa Odisejem krenuo da traži Dejfoba, jer je znao da se Helena udala za njega posle Parisove smrti. Pošto ga je ubio, Menelaj je dograbio Helenu za kosu i, kao zarobljenicu, odvukao do grčkih lađa. Neki kažu da je potegao mač da je ubije, ali da ga je u tom trenutku Helenina lepota do te mere zanela da je nevernoj supruzi sve oprostio.
Posle završetka Trojanskog rata, između Agamemnona i Menelaja izbio je sukob. Menelaj je predlagao da junaci odmah krenu u svoje zavičaje, a Agamemnon ih je zadržavao u Troadi, jer je trebalo prineti žrtve Ateni. Jedan deo grčke vojske ostao je uz Agamemnona, a Menelaj je sa Odisejem, Diomedom i Nestorom pohitao u Grčku. Njihove lađe srećno su doplovile do Teneda, ali je tu izbio sukob među junacima i oni su se razdvojili. Menelaj je sa svojim lađama došao do Eubeje, gde je prineo žrtve Posejdonu, a zatim do Suniona, gde se zadržao da bi sahranio svog krmanoša Frontida. Kad se Menelaj već približio lakonskoj obali i ugledao vrhove Maleje, oluja je njegove brodove bacila na Krit i on je samo sa pet lađa stigao u Egipat.
Sedam godina je Menelaj lutao po Egiptu i istočnom Sredozemlju. U egipatskoj Tebi dobio je bogate darove i prikupio mnogo blaga. Neki pričaju da je on tek u Memfisu našao pravu Helenu, pošto se u Troji nalazio samo njen prividni lik. Kad je sa ostrva Fara hteo da se otisne na pučinu, na moru je zavladalo zatišje i Menelaj se sa svojim pratiocima našao u najvećoj nevolji. Tada mu je priskočila u pomoć boginja Ejdoteja, koja ga je uputila svom ocu Proteju da od njega sazna šta sve treba učiniti da bi se vratio u zavičaj. Menelaj je poslušao taj savet; Protej mu je naložio da se ponovo vrati u Egipat i da tu prinese žrtve bogovima, a zatim mu je prorekao budućnost. Pri povratku u zavičaj, Menelaj je došao do Mileta, gde je posvetio svoj štit u Apolonovom hramu, a zatim je, posle osam godina lutanja, stigao u Spartu.
Ostatak života Menelaj je proveo, zajedno sa Helenom, u sreći i miru. Po Zevsovoj volji, Menelaj je, kao suprug božanske Helene, prenet u Elizijum, gde živi u večnom blaženstvu sa ostalim velikim junacima. U blizini Sparte u istorijsko vreme pokazivan je Menelajev i Helenin grob, odnosno Menelajevo svetilište.
U starijem predanju Menelaj je prikazan kao plemenit i lep čovek, duge plave kose, čiji govor odlikuju ljupkost i sažetost. On je blaže naravi nego njegov brat Agamemnon, milosrdniji od njega prema neprijateljima i skromniji u držanju. Menelaj je široke ruke, gostoprimljiv i osećajan. Pred Trojom se istakao ne samo junaštvom već i izuzetnom čovečnošću i poštenjem.
U kasnijim predanjima pripovedalo se da je Menelaj unakazio telo ubijenog Parisa i da je u sukobu oko Ahilovog oružja bio loš sudija, koji se služio lukavstvom i prevarom. On je zabranio da se Ajantov leš sahrani i svojim oholim stavom izazvao je Teukrov gnev. Poseban kukavičluk pokazao je pri susretu sa Elektrom, kad je odbio da zaštiti nju i Oresta. Kasnije, Menelaj postaje vodviljska figura, kojoj se svi rugaju, bilo zbog odnosa prema Heleni bilo zbog njegove nezgrapnosti i prostote. Pripovedalo se da ga je Helena i u Elizijumu varala sa drugim junacima.
U likovnoj umetnosti Menelaj je često prikazivan na vazama crnofiguralnog i crvenofiguralnog stila. Uglavnom se predstavljaju Menelaj i Helena (Hijeronov skifos, oko 480. godine stare ere) ili borba Menelaja sa Hektorom i ostalim trojanskim junacima (Euforbov tanjir, prva polovina VI veka stare ere). Od monumentalnih skulptura poznata je grupa Menelaj sa Patroklovim lešom (prva polovina II veka stare ere).
Literatura:
• Dragoslav Srejović – Aleksandrina Cermanović-Kuzmanović, Rečnik grčke i rimske mitologije, drugo izdanje, Beograd: Srpska književna zadruga, 1987