Agamemnonova i Klitemnestrina kćerka, Orestova, Elektrina i Hrisotemidina sestra. Prema starijem predanju, Ifigenija je samo Klitemnestrina i Agamemnonova usvojenica; pričalo se da je nju začela Helena sa Tezejem, da je devojčicu rodila u Afidni ili u Argu i da ju je odmah po rođenju predala na čuvanje svojoj sestri Klitemnestri.
Ifigenijina sudbina vezana je za događaje u Trojanskom ratu. Kad se grčka flota po drugi put skupila u Aulidi, snažan severni vetar (ili zatišje na moru) onemogućio je brodovima polazak ka Troji. Prorok Kalhant objavio je da boginji Artemidi treba prineti na žrtvu Agamemnonovu kćerku Ifigeniju. Pod pritiskom Menelaja i Odiseja, Agamemnon je poslao glasnika supruzi u Arg sa porukom da Ifigeniju odmah uputi u Aulidu, gde je očekuje udaja za Ahila. Da bi spasao kćerku, on je istog dana, u tajnosti, poslao drugog glasnika Klitemnestri i naložio joj da ne šalje kćerku od kuće. Menelaj je uhvatio tog glasnika i, kad je pročitao Agamemnonovu poruku, žestoko se sukobio sa bratom. Klitemnestra je u međuvremenu pohitala sa Ifigenijom u Aulidu, uverena da vodi kćerku u susret bračnoj sreći. Po dolasku, njihovu radost zamenio je najveći jad. Kad je istina otkrivena, majka i kćerka preklinjale su Agamemnona da odustane od okrutne odluke, a Ahil se zakleo da će svim snagama štititi nevinu devojku. Ifigenija je shvatila neminovnost te žrtve i odlučila da umre za dobro svoje domovine. Dok su grčki junaci, pognutih glava, stajali oko žrtvenika, ona je hrabro izložila vrat Kalhantovom bodežu. Kad se začuo tup udar, Kalhant je objavio da je Artemida učinila Ifigeniju besmrtnom, a da je njegov bodež ubio košutu, koju je boginja stavila na žrtvenik umesto Agamemnonove kćerke (slika ispod). Neki pričaju da je Ifigenija na žrtveniku preobražena u junicu, medveda ili staru ženu i da je u tom vidu nestala ili da ju je Ahil sklonio sa žrtvenika i odveo skitskom kralju.
Najpoznatija je legenda u kojoj se priča da je Artemida prenela Ifigeniju u Tauridu (današnji Krim) i da ju je tu postavila za sveštenicu svog hrama. Tauridom je u to vreme vladao kralj Toant, a Ifigenijina dužnost, po starim običajima zemlje, bila je da prinosi boginji na žrtvu sve strance. Jednog dana uhvaćena su dvojica došljaka; to su bili Ifigenijin brat Orest i njegov prijatelj Pilad, koji su, po nalogu delfskog proročišta, došli u Tauridu da ukradu čudotvorni Artemidin kip. U razgovoru pred žrtvenikom Ifigenija je prepoznala brata, a zatim je, zajedno sa njim i Piladom, pripremila bekstvo (slika ispod). Da bi zavarala Toanta, Ifigenija je, pod izgovorom da je pre žrtvovanja potrebno da očisti žrtve i boginjin kip, sišla sa Orestom i Piladom do mora, a zatim se žurno ukrcala sa njima na lađu. Sluge iz hrama obavestile su Toanta o bekstvu Ifigenije i stranaca, a da bi nesreća bila još veća, iznenadna bura počela je vraćati lađu na obale Tauride. Tada je Posejdon, na Atenin zahtev, smirio more, a Toant je odustao od gonjenja kad mu je Atena objasnila da će Ifigenija ubuduće biti Artemidina sveštenica u Brauronu, gradu na istočnoj obali Atike.
O Ifigenijinom povratku u Grčku poznato je nekoliko legendi. Pričalo se da je ona sa Orestom i Piladom pobegla iz Tauride na ostrvo Smint, gde je, kao Apolonov sveštenik, boravio Hriseidin i Agamemnonov sin Hris. Plašeći sa Toanta, Hris je nameravao da begunce vrati u Tauridu, ali mu je majka otkrila da je on Ifigenijin i Orestov polubrat. Pošto su se prepoznali, Orest i Hris ubili su Toanta, a potom su sa Ifigenijom srećno otplovili u Grčku. U međuvremenu, do Elektre je stigla vest da su Orest i Pilad prineti na žrtvu; da bi to proverila, krenula je Pitiji u Delfe i tamo je stigla istog dana kad i Ifigenija sa Orestom. Pošto je Elektra verovala da je Ifigenija kriva za Orestovu smrt, pri prvom susretu napala je sestru i pokušala da je oslepi ugarkom sa žrtvenika. Istog trenutka pojavio se Orest, koji je sprečio tu nesreću.
Ifigenija je do kraja života obavljala dužnost Artemidine sveštenice, a posle smrti sahranjena je u Brauronu. Drugi pripovedaju da je ona umrla u Megari ili da kao Ahilova supruga živi na ostrvu Leuki.
Mnogi gradovi u Grčkoj (Brauron, Sparta, Arg), Maloj Aziji (Komana u Kapadokiji), na Siciliji (Sirakuza) i u Italiji (Aricija u Lacijumu) hvalili su se da poseduju staru kultnu statuu Tauridske Artemide, koju su doneli Ifigenija i Orest.
Mit o Ifigeniji obradio je Euripid u tragedijama Ifigenija na Tauridi (oko 413. godine stare ere) i Ifigenija u Aulidi (oko 406. godine stare ere). Događaji iz Ifigenijinog života prikazivani su u likovnoj umetnosti tek od kraja V veka stare ere. Dve teme, scena žrtvovanja i susret Ifigenije sa Orestom, najpre su prikazane u monumentalnom slikarstvu (Timant). Te iste teme obrađivane su i u zanatskoj umetnosti helenističko-rimskog vremena (predstave na gemama i kamejama, etrurske urne, rimski sarkofazi). Žrtvovanje Ifigenije prikazano je na fresci u Pompejima (Casa del Poeta Tragico, oko 65. godine).
Literatura:
• Dragoslav Srejović – Aleksandrina Cermanović-Kuzmanović, Rečnik grčke i rimske mitologije, drugo izdanje, Beograd: Srpska književna zadruga, 1987