Afrodita, boginja ljubavi i lepote, rodila je Hermesu, slavnom glasniku bogova, sina, koga su nimfe othranile u pećinama Ide, planine u Troadi. Dečak je dobio ime Hermafrodit, jer se u njegovom liku lako prepoznavala božanska lepota Hermesa i Afrodite.
Kad je imao petnaest godina, taj ljupki dečak napustio je rodnu Idu i krenuo u svet da bi istražio nepoznate predele. Obišao je celu Likiju, zatim Kariju, i jednog dana se zaustavio kraj predivnog izvora u blizini Halikarnasa. Tu ga je ugledala nimfa Salmakida, u kojoj se odmah probudila strast, zbog čega je poželela njegovu ljubav. Stidljivi dečak je odbijao nimfino udvaranje, ali kad je ušao u začaranu vodu izvora da se okupa, Salmakida ga je strasno zagrlila i uputila molbu bogovima da joj omoguće da se zauvek sjedini sa lepim Hermesovim i Afroditinim sinom. Bogovi su uslišili njenu želju; Salmakida i Hermafrodit stopili su se u jedno telo, sa odlikama i dečaka i devojčice. Hermafrodit, koji je ušao u vodu kao muškarac, a iz nje izašao kao dvopolno biće, zamolio je svoje roditelje da svakog ko se okupa u izvoru Salmakide snađe ista sudbina.
Mit o Hermafroditu, njegov kult i predstave nastali su u grčkom svetu pod uticajem orijentalne religije i mitologije, kao i raznih arhaičnih običaja u kojima su izmenjivane uloge polova (svadbeni običaji u Sparti, Argu, na Kosu, Kipru i Kritu). U privatnom kultu poštovan je kao bog braka. Statue Hermafrodita postavljane su u kućama, kupatilima i gimnazijama. Njemu je posvećeno samo jedno svetilište, i to u atičkoj demi Alopeki. Na praznik Hibristika, koji je slavljen u Hermesovu i Afroditinu čast, muškarci su oblačili ženske haljine, a žene – muška odela. Kasnije je Hermafrodit povezan sa Dionisom; on je postao njegov miljenik i pratilac.
U likovnoj umetnosti Hermafrodit je predstavljan počev od IV veka stare ere; najpre je prikazivan kao mladić sa dojkama, a u helenističko-rimskoj umetnosti – kao Afrodita sa muškim genitalijama. Najpoznatiju statuu Hermafrodita izradio je Polikle (II vek stare ere); statua je bila od bronze i prikazivala je usnulog Hermafrodita (mermerna kopija u Muzeju Terme u Rimu).
Literatura:
• Dragoslav Srejović – Aleksandrina Cermanović-Kuzmanović, Rečnik grčke i rimske mitologije, drugo izdanje, Beograd: Srpska književna zadruga, 1987