Telef – mitologija


Osnivač pergamske kraljevske loze, sin Herakla i Auge, kćerke tegejskog kralja Aleja. Najpre se pripovedalo da je Telefov zavičaj Troja, a kasnije se kao mesto njegovog rođenja pominje hram Atene Aleje u Tegeji ili arkadska planina Partenij.

Kralju Aleju prorečeno je da će njegova kćerka roditi sina koji će ubiti svoje ujake Aleade. Da bi sprečio tu nesreću, on je Augu postavio za Ateninu sveštenicu i naložio joj da ostane devica. Posle nekog vremena, u Tegeju je stigao Herakle, koji je, opijen vinom, ušao u Atenino svetilište i, kraj jednog izvora, silovao Augu. Devojka je zatajila taj događaj, ali kad je rodila dete, Alej je kćerku i tek rođenog unuka zatvorio u kovčeg i bacio u more. Talasi su odneli Augu i malog Telefa u Miziju, do ušća reke Kajka, gde ih je našao kralj Teutrant. Očaran Auginom lepotom, on se njome oženio, a njenog sina prihvatio je kao svoje dete. Drugi kažu da je Alej, posle izvesnog vremena, primetio kćerkinu bremenitost. Da se proročanstvo ne bi ispunilo, on je Augu, sa nalogom da bude bačena u more, predao Naupliju, poznatom moreplovcu koji je svojim znanjima i lukavstvom pomagao moćnim kraljevima. Na putu prema moru, na planini Parteniju, Auga je rodila Telefa, i tu ga ostavila. Umesto da je baci u more, Nauplije je mladu ženu, na koju se sažalio, prodao trgovcima, koji su je zatim prodali kralju Teutrantu. Auga je postala ili kraljeva supruga ili njegova usvojena kćerka. Kasnije, po savetu delfskog proročišta, Telef je otišao u Miziju, gde je, zahvaljujući božanskom proviđenju, prepoznao majku.


telef slika


Neki pripovedaju da je Herakle na rastanku dao Augi prsten kao znak raspoznavanja i da je ona ostala sveštenica u Ateninom hramu sve dok u njemu nije rodila Telefa. Auga je zatajila rođenje deteta i sakrila ga u Ateninom svetilištu. Zbog tog svetogrđa, boginja je poslala kugu i nerodicu na zemlju. Proročište je otkrilo Aleju da je te nesreće prouzrokovalo skrnavljenje Ateninog hrama. Pošto je saznao da je to učinila njegova kćerka, Alej je naredio Naupliju da Telefa ostavi na Parteniju, a da Augu baci u more. Pred rastanak, majka je uspela da ostavi sinu Heraklov prsten. Telefa je na planini dojila jedna košuta sve dok ga Herakle nije našao i po prstenu prepoznao (slika iznad). On je odneo dete Aleju i izmirio se sa njim, a Atena je objavila da je Auga spasena i da je našla novu otadžbinu, gde će se jednog dana sresti sa sinom.

Kao mladić Telef je otišao u Delfe da pita za svoje roditelje, ali mu je tu rečeno da krene u Miziju, gde će ga usvojiti kralj Teutrant. U Miziju je stigao kao zločinac, jer je u međuvremenu, nehotice, ubio svoje ujake. Zbog tog zločina, on nije smeo progovoriti nijednu reč. Njegovo ćutanje trajalo je sve dok ga Teutrant nije očistio od greha. U to vreme Argonaut Ida napao je Miziju; Teutrant se obratio Telefu za pomoć i obećao mu, ako pobedi neprijatelja, vlast nad zemljom i ruku svoje usvojenice Auge. Telef je odneo sjajnu pobedu nad Idom, a Teutrant je održao obećanje. Venčanje je proslavljeno, ali je Auga, u želji da ostane verna uspomeni na Herakla, sakrila mač u ložnicu. Da bi sprečili nesreću, bogovi su poslali ogromnu zmiju da rastavi majku od sina; samo zahvaljujući proviđenju, Auga i Telef su se prepoznali.

Telef je vladao Mizijom u vreme kad su Grci krenuli u Trojanski rat. Grčka vojska iskrcala se greškom u Miziji i, uverena da se nalazi u Troadi, otpočela da pustoši zemlju. Zajedno sa suprugom Hijerom, lepšom od Helene i hrabrijom od Pentesileje, Telef se suprotstavio došljacima i, u žestokoj bici, poubijao mnoge junake. On je potiskivao Grke sve dok se na bojnom polju nije pojavio Ahil, koji ga je naterao u beg. Telef se sapleo o čokot vinove loze i Ahil ga je kopljem ranio u butinu. Neki kažu da je Dionis stvorio taj čokot jer je želeo kazniti Telefa što mu nije ukazivao dužno poštovanje.


telef slika1


Telefova rana godinama nije zaceljivala. Kad je od Apolonovog proročišta saznao da ga može izlečiti samo onaj koji ga je ranio, Telef je, preobučen u prosjačke haljine, krenuo u Grčku da nađe Ahila. U to vreme je grčka vojska, skupljena u Aulidi, tražila nekog ko će joj pokazati put do Troje. Telef je obećao grčkim vojskovođama da će ih dovesti pred Prijamov grad ako mu Ahil isceli ranu. Odisej je objasnio da je koplje, a ne Ahil, vinovnik Telefovih nedaća. Na to je Ahil sastrugao sa svog koplja rđu i njome zacelio Telefovu ranu (slika iznad). Neki kažu da su Grci prepoznali u prosjaku svog starog neprijatelja i da nisu bili voljni da pomognu Telefu. Da bi ih prisilio da ga izleče, Telef je iz kolevke zgrabio Agamemnonovog sina Oresta i zapretio da će ga ubiti ako mu Ahil ne izvida ranu. Kad mu je rana isceljena, Telef je obećao da se ni on ni njegovi potomci nikada neće boriti protiv Grka, a zatim je grčku flotu srećno doveo do obala Troade.

Prijamova sestra Astioha rodila je Telefu sina Euripila. U predanju se kao Telefove supruge pominju Teutrantova kćerka Agriopa i trojanska princeza Laodika, najlepša Prijamova i Hekabina kćerka, a kao deca – Tarhon, Tirsen i Roma.

Telefova sudbina predmet je Sofoklovih tragedija Aleadi i Mižani, kao i Euripidove tragedije Telef, od koje su sačuvani samo fragmenti. Istorija njegovog života prikazana je na frizu Zevsovog žrtvenika u Pergamu (prva polovina II veka stare ere).


Literatura:
• Dragoslav Srejović – Aleksandrina Cermanović-Kuzmanović, Rečnik grčke i rimske mitologije, drugo izdanje, Beograd: Srpska književna zadruga, 1987