Paris – mitologija

 

Trojanski princ, najmlađi i najlepši Prijamov i Hekabin sin. Uoči Parisovog rođenja, Hekaba je usnila da na svet donosi buktinju koja je zapalila Troju, celu šumu na planini Idi i sve gradove u Troadi. Trojanski prorok Esak protumačio je taj san i saopštio Prijamu da će dete koje Hekaba nosi pod grudima doneti propast Troji. Kad je Paris rođen, Prijam je naredio da ga ubiju. Drugi kažu da je Hekaba poverila mališana nekom pastiru, koji ga je ostavio u planini. Tu je jedna medvedica pet dana dojila napuštenog dečaka, a onda su ga našli i odnegovali pastiri.

Paris je odrastao među pastirima i čuvao je na Idi kraljevska stada. Kad je jednog dana odbranio stada od razbojnika, drugovi su mu dali ime Aleksandar („onaj koji odbija ljude”). Afrodita je lepom pastiru podarila liru, na kojoj je on naučio divno svirati. Parisova izuzetna lepota privukla je nimfu Enonu, koja je ubrzo postala njegova supruga. Njihova sreća nije dugo trajala. U to vreme Zevs je odlučio da izazove rat, kako bi razredio ljudski rod i uništio heroje, a istovremeno proslavio grčke junake i svoju kćerku – lepu Helenu. O svemu tome otac bogova posavetovao se sa Temidom, i to u prisustvu boginje Eride, kojoj je povereno da izazove veliki sukob. Na Pelejevoj i Tetidinoj svadbi, kojoj su prisustvovali svi bogovi, Erida je među sakupljene goste bacila zlatnu jabuku, na kojoj je pisalo: „Najlepšoj”. Tri boginje – Hera, Atena i Afrodita – smatrale su da im pripada ta jabuka, ali nijedan od bogova nije želeo biti sudija u tom sporu. Zevs je naložio Hermesu da odvede boginje do Parisa, na Idu, i da mladi pastir odluči koja je od tri boginje najlepša. Kad je ugledao bogove, Paris se preplašio i hteo je da pobegne, ali ga je Hermes silom zadržao. Da bi dobile zlatnu jabuku, boginje su pred lepim pastirom isticale svoje osobine i obećavale mu primamljive nagrade. Hera, koja se hvalila svojim brakom sa ocem bogova, obećala je Parisu da će postati gospodar Azije i celog sveta. Atena je pokazala svoje ratničke veštine i obećala mu pobede i ratne trofeje, a Afrodita, koja je nastojala da pokaže svoju ljupkost, ponudila je trojanskom princu najlepšu smrtnicu – Zevsovu kćerku Helenu. Paris se nije dugo kolebao: Afroditu je proglasio najlepšom i predao joj zlatnu jabuku (slika ispod).

 

paris slika

 

Paris je zbog primamljivog Afroditinog obećanja napustio suprugu Enonu, iako mu je ona govorila da će Helena doneti nesreću i njemu i Troji. U to vreme Prijam je odlučio da priredi pogrebne igre u čast Parisa, za koga je verovao da je već odavno mrtav. Njegove sluge došle su na Idu da uzmu najlepšeg bika kao nagradu pobedniku u tim igrama. Odabrana životinja bila je Parisov ljubimac; u nadi da će pobediti i tako ponovo zadobiti bika, Paris se pridružio slugama i krenuo sa njima u grad. Uspeo je pobediti sve protivnike, pa čak i trojanske prinčeve. Dejfob ili Hektor potegao je mač na skromnog pastira, a Paris je potražio utočište na Zevsovom žrtveniku. Tu ga je prepoznala sestra, proročica Kasandra. Neki kažu da je Paris otkrio svoje poreklo kad je prisutnima pokazao odeću u kojoj je ostavljen na Idi. Prijam je radosno prihvatio sina i odveo ga na dvor.

Po Afroditinom nalogu, Paris je sagradio lađe i sa Enejom otplovio u Spartu. Trojanske prinčeve srdačno je primio Menelaj; gostio ih je devet dana, a zatim je otišao na Krit da bi učestvovao na pogrebnim igrama priređenim povodom smrti kralja Katreja. U odsustvu domaćina, Paris je svojom lepotom, raskošnom odećom i bogatim poklonima brzo zadobio ljubav Menelajeve supruge Helene, koja je dragovoljno pošla sa njim u Troju. Kad je Paris sa Helenom i silnim blagom krenuo u zavičaj, oluja je odbacila njegove lađe do obala Fenikije. Sidonski kralj je prijateljski dočekao strance, ali je trojanski princ ubio svog domaćina, opljačkao grad i sa plenom otplovio ka Troji. Neki kažu da su Paris i Helena pre dolaska u Troju izvesno vreme boravili u Egiptu.

Helenu su srdačno dočekali u Troji. Kad su Menelaj i Odisej došli Prijamu i zahtevali da im se Helena vrati, Trojanci, posebno Antimah, koga je Paris potkupio zlatom, odbili su da to učine. Sukob je bio neizbežan; ubrzo je otpočeo Trojanski rat.

 

paris slika1

 

Paris se nije odlikovao posebnim junaštvom na bojnom polju. U desetoj godini rata, u prvom velikom sukobu, on je predvodio Trojance ogrnut panterovim krznom i naoružan lukom, mačem i kopljima. Izazivao je grčke junake na dvoboj, ali kad mu se suprotstavio Menelaj, hteo je da se povuče iz boja i, samo zahvaljujući Hektorovim ukorima, pristao je da se bori. Menelaj je uspeo da ga savlada, ali je Afrodita spasla svog ljubimca. Boginja je prenela Parisa u Heleninu ložnicu i on je tamo ostao sve dok ga Hektor nije naterao da izađe na bojište. Paris je ranio Diomeda, Mahaona i Euripila. Sudbina je htela da taj mekušac ubije najvećeg grčkog junaka, Ahila (slika iznad). Paris je pao pogođen strelama koje je sa Heraklovog luka odapeo Filoktet. Njegovo telo unakazio je Menelaj, ali je Trojancima pošlo za rukom da ga iznesu sa bojnog polja i sahrane uz najveće počasti. Neki kažu da je Filoktet samo smrtno ranio Parisa, koji se do poslednjeg časa nadao da će mu pomoći njegova prva supruga, nimfa Enona.

Već se u antici sumnjalo da je Parisova presuda prouzrokovala Trojanski rat, odnosno da su najveće grčke boginje obećavale azijskom princu vladavinu svetom, ratničke podvige i ljubav lepe Helene. Pripovedalo se da je lakoverni Paris sudio o lepoti tri seljanke, koje su mu se predstavile kao boginje, ili da je cela priča o dolasku tri boginje na Idu samo plod njegove mašte. Pominju se i drugi uzroci Trojanskog rata. Kad je spartanski kralj Menelaj došao u Troju da prinese žrtve na grobovima Prometejevih sinova, odmah je osetio naklonost prema Parisu. Trojanski princ je u to vreme nehotice ubio Antenorovog sina i, kako je zbog tog ubistva morao napustiti grad, Menelaj ga je poveo sa sobom u Spartu i upoznao sa Helenom. Drugi kažu da je Paris došao u Grčku da bi odveo svoju tetku, trojansku princezu Hesionu, i da je tada zauzeo Spartu i ugrabio Helenu.

Paris je glavna ličnost i Sofoklove i Euripidove tragedije Aleksandar, od kojih su očuvani samo fragmenti. U likovnoj umetnosti najčešće je prikazivan sa Herom, Atenom i Afroditom, i to najpre na vazama, a kasnije na sarkofazima i freskama.